WHAT THE DUCK?!

Pripremio: Dimitrije Gašić

Intervju sa Ivanom Radojevićem i Rastkom Milojkovićem, tvorcima filma What the duck?!

Nismo hteli u prvoj godini da pišemo rad na tri strane (plus početna i lista referenci, dakle ukupno pet), kod profesorke Amre Latifić, već smo odlučili da uradimo nešto sasvim drugačije – da snimimo film!

Tako počinju priču Rastko i Ivan, samo dvojica od cele produkcije Vomitis Migrenis. Film je nastao kao seminarski rad nekoliko studenata, a onda i produkcija, jer je to neophodno za svaki film. Ime produkcije nije nimalo slučajno nastalo, dali su ga u čast grčkog boga mamurluka.

MC: Reci mi koja je ideja filma i da li sadrži neku poruku?

Rastko: Film zapravo ne sadrži poruku. Nastao je umesto seminarskog rada, a i mi smo hteli da se igramo filmom kao jednom vrstom medija. Namerno smo hteli  da napravimo “B film” sa čudovištima i bez uobičajene koherentne radnje.

Ivan: Pre filma WTD, mi smo snimili još jedan, zove se Lice i imao je odličnu priču. Međutim, tehnički je imao dosta propusta jer smo mi, kao tvorci istog, tada prvi put stali iza kamere. Kada smo videli rezultat, rešili smo da napravimo i drugi, to je film o kojem sada govorimo. Onda smo se koncentrisali na kameru, montažu, zvuk i razne efekte, pa je priča sekundarna.

MC: Šta je usledilo nakon filma?

Rastko: Film smo prikazivali na Fakultetu i privatno. Svima se dopao i odlučili smo da konkurišemo na Festivalu srpskog filma fantastike i Shortcut festivalu u Inđiji. Nismo osvojili nagradu, ali smo dobili pohvalu od reditelja, jednog od članova komisije, koji je zamerio samo nedostatak priče. Da je film imao priču, sigurno je da bi nagrada bila naša. Gostovali smo i na televiziji Studio B.

Ivan: Nismo imali nameru da konkurišemo ni na jednom festivalu, to se dogodilo slučajno. Pre svega, mi studiramo nešto drugo i nemamo nameru da se ovim profesionalno bavimo u budućnosti. Želeli smo da dokažemo, najpre sebi, a onda i drugima, da možemo da napravimo ono što želimo. Kasnije smo snimali i spotove, a pravili smo i muziku za predstavu Rekvijem za sreću.

MC: Kakva su bila zaduženja unutar produkcije Vomitis Migrenis?

Ivan: Najtačnije je reći do smo svi radili sve. Rastko je izneo ideju, a zajednički smo je iskristalisali do forme ovog filma. Pomenuo bih da su članovi naše produkcije Branko Ostojić, Dejan Novović, Aleksandar Madić, Rastko Milojković i Ivan Radojević, dok su na filmu WTD!? sarađivali Jelena Đukić, Vladimir Nišević i Ana Boltić.

 MC: Jel planirate još da snimate, čini mi se da ste pridobili publiku koja čeka novo ostvarenje?

Ivan: Planiramo još jedan film, predstavljao bi spoj prvog i drugog, tačnije priču koji ima prvi, i efekte koje smo naučili snimajući drugi film.

Rastko: Ne vidim razlog zašto bismo se zaustavljali na ovome. Manji problem predstavlja budžet, a i vreme nam ne dozvoljava da se tome posvetimo na pravi način. Želimo da napravimo film koji će biti potpuno drugačiji, bolji, jednom rečju da iskoristimo sve potencijale.

MC: Da li vi to nešto najavljujete?

Rastko: Imamo u planu nešto, kao i uvek, ali nećemo još otkrivati o kojoj vrsti projekta je reč.

MC: Verujem da ćete sve novine podeliti sa nama. Zanima me čime ćete se baviti u budućnosti, s obzirom da se bavite produkcijom filmova, što se prilično razlikuje od komunikacija?

Rastko: Ostalo je još malo vremena do završetka faksa, pa ću kasnije o tome da razmišljam. Moja sfera interesovanja je široka, učim sve što me zanima: film, muzika, komunikologija, odnosi s javnošću, strip. Od silnih afiniteta, još se nisam konkretno opredelio.

Ivan: Ja sebe pronalazim u svetu marketinga, trenutno  radim na zaposlenju u jednoj marketinškoj agenciji, ali to teško ide dok ne završim fakultet. Stvaraćemo filmove i dalje, ali to nam neće biti “full time job”.