I prošlost i budućnost!

Pripremila: Sanja Seliškar
Fotografije: Sara Zeljković

Da li je današnje vreme do te mere brzo, da nam ne dozvoljava da se, ponekad, osvrnemo ii prisetimo se prošlih dana ? Na koliko smo to različitih mesta podelili pažnju pa ničemu ne dajemo više od 2 minuta da nas zainteresuje?

Kada sam pre par dana čula da je RTS obrisao sve stare emisije Hita meseca, shvatila sam da mladje generacije, one koje tek dolaze, nikada neće saznati ništa više o tom revolucionarnom programu nego što im možda ispričaju roditelji koji su u tom vremenu živeli.

21. novembra obeležen Svetski dan televizije. Redakcija za Istoriografiju Radio Televizije Beograd, na čelu sa Bojanom Andrić, organizovala je, na Avali, susret saradnika i rukovodilaca arhiva televizijskih stanica u Srbiji.

Bojana Andrić je po profesiji dramaturg. OD 1971. godine radi u Televiziji Beograd,  a poslednjih 10 godina je urednik i autor emisije Trezor. Sam projekat Trezor nastao je relativno spontano. Kada se, zbog navale novih formata iz tehnološkog sistema Televizije Beograd, morao izbaciti stari magnetoskop, to je značilo da emisije snimljene tokom prethodnih dvadeset pet godina, na tim velikim elektromagnetnim trakama, širine dva inča - neće više imati odgovarajući uređaj za reprodukciju. PRI slučajNOM susretU, u hodniku, sa tadašnjim rukovodiocem tehnike inž. Brankom Matijaševićem, Bojana Andrić čula je sledeće reči "Ako hoćeš da sačuvaš svoju dramu Daleko jeustralija (snimanu 1969) - požuri dok se još može". Bojana je prvo presnimila drame na kojima je bila potpisana kao pisac i kao dramaturg, a onda je nastavila kampanju presnimavanja "starih drama".

Kada je shvatila koliko dragocenog materijala ima pred sobom, ona je  1989. takoreći potpuno napustila prethodno zanimanje dramaturga, scenariste, i urednika, i posvetila se "spasavanju arhiva". To je radila sa inž. Markom Ivačkovićem i tehničarem Milanom Vukadinom sve dok nisu presnimili sve drame na novi format. To je trajalo više od tri godine, jer je proces pripreme (sušenja traka i premotavanja preko posebnog uređaja za čišćenje) trajao nedeljama i mesecima. Posledica te velike kampanje je njena knjiga "Vodič kroz igrani program TVB" koja donosi podatke o 1.000 naslova sačuvanih emisija od najstarije iz 1965. „Devojka sa tri oca“ (pisac Brana Crnčević, reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi). To je, dakle, počelo slučajno, a nastavilo se namerno.

A činjenica je da nam je najlakše da prošlost gurnemo pod tepih i nastavimo dalje, ne osvrćući se.

Baš zbog toga, redakcija Trezora već petu godinu za redom, organizuje susrete povodom Svetskog dana televizije. Da  ukaže da značajna televizijska ostvarenja treba da se čuvaju od zaborava. Da se modernizuje čuvanje delova istorije. Da se povežu ljudi koji se time bave. 

Da se prošlost ne prepusti olako zubu vremena.