Harmonika-ljubav za ceo život

Pripremila Ena Zubović

Petar Marić je rođen u Beogradu 1990. godine i trenutno je jedan od najboljih svetskih mladih umetnika koji svira na harmonici. Pobednik je i laureat velikih internacionalnih takmičenja kao što su CIA Coupe Mondiale, CMA Trophee Mondiale, Klingenthal Akkordeon Wettbewerb - Nemačka, Castelfidardo - Italija, itd.

Petar je svoje dosadašnje muzičko obrazovanje stekao u klasi prof. Aleksandra Nikolića, u muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković” u Beogradu, a jedan kraći vremenski period proveo je u Francuskoj gde se usavršavao u oblasti variete muzike sarađujući sa prof. Frederic Deschampom.

Petar je sa zadovoljstvom izdvojio malo vremena da nam odgovori na par pitanja.

-Kada si prvi put shvatio da želiš da sviraš harmoniku? 
Petar: Ne mogu reći tačno kada sam prvi put shvatio da želim da sviram harmoniku zbog toga što se moj prvi dodir sa tim instrumentom dogodio kada sam imao 6 godina i u to vreme nisam ozbiljno shvatao da će to jednog dana biti moja profesija, odnosno zanimanje! Sve je počelo kao igra a sada se ispostavlja da je to moj život. Zapravo sve je počelo kada sam bio na rođendanu kod druga iz vrtića i u jednom uglu njegove sobe ugledao sam malu zelenu rusku harmoniku koja je delovala kao igračka, pitao sam ga da mi pozajmi na nekoliko dana i odneo je kući. Tako sam ja, levoruk, okrenuo harmoniku naopačke i od prvog momenta svirao šta god čujem. Tada su moji roditelji primetili da sam talentovan i upisali me u muzičku školu. Ubrzo nakon toga kupili su mi novu harmoniku a ovu "malu zelenu", sam vratio drugu. Tako da posle svega pre mogu reći da je harmonika shvatila da želi mene i nakon toga ja sam je prihvatio kao ljubav za ceo život.

-Da li si imao nekog idola u svetu muzike? 
Petar: U prvim godinama upoznavanja sa instrumentom sam naravno imao svoje muzičke idole kao i svi drugi ali ono što je najbitnije je to da se nikada nisam trudio da ih kopiram samo sam se divio time što oni rade i njima kakvi jesu. Želeo sam da budem drugačiji od ostalih ali uvek uz dužno poštovanje prema kolegama iz sveta muzike.

-Da li imaš neki cilj koji želiš da ispuniš ili si ga već ispunio? 
Petar: Važno je da čovek uvek ima ciljeve koje bi trebalo da ispunjava, odnosno životne zadatke koji će mu služiti da konstantno napreduje iz dana u dan. Ja sam svoje ciljeve u sklopu takmičenja ispunio. Postao sam dvostruki svetski šampion pobedivši svetsku kup (Coupe Mondiale), u kategoriji seniora. Na tom takmičenju sam pokazao apsolutnu dominaciju što govori podatak da niko u istoriji tog takmičenja dugoj 61. godinu nije uspeo da pobedi u dve kategorije. Trenutno su mi ciljevi da što više koncerata sviram, da što je više moguće putujem i da veliki broj ljudi na zemljinoj kugli čuje za mene i uživa u mojoj muzici.

-Koja nagrada ti je najdraža i zašto? 
Petar: Nagrada koja mi je najdraža je moja pobeda svetskog kupa za juniore 2006. godine u Norveškoj. Upravo ta pobeda je jedna mojih prvih u najjačem svetskom krugu takmičenja. Tada je sav moj uloženi trud isijao na sceni kada sam kao najmlađi takmičar uspeo da ostvarim ubedljiv trijumf koji se i danas pamti i uvek će mi ostati u lepom sećanju. 

-Sudeći po tome da mnogo vremena provodiš vežbajući, da li imaš neki hobi? 
Petar: Pored toga što puno vežbam harmoniku, moj hobi je vožnja bicikle. Rođeni brat mi je reprezentativac Srbije u biciklizmu pa se trudim koliko mogu uz njega da vozim a da prija mom ogranizmu.