“Igrajte, igrajte, inače smo izgubljeni”

Pripremila: Sara Zeljković

Na 17. festivalu autorskog filma u Beogradu koji je trajao od 30.12 do 5.12.2011.godine,  prikazan je film Pina u režiji Wim Wendersa.  Film  odaje  počast pokojnoj koreografkinji  Pini Bausch, u kome u 3D tehnologiji prikazano nekoliko delova njenih najpoznatijih koreografija.

 Ovo je moje, a verujem i većine ljudi koji su gledali film, prvo upoznavanje sa ovako elegantnim i neisforsiranim korišćenjem 3D-a, uz pomoć koga ulazimo dublje u fizikalnost plesa.

O 3D tehnologiji Wim Wenders kaže: „ Ja nikada nisam znao, sa svim mojim poznavanjem filmskog jezika, kako da ostanem veran duhu njenog rada; tek kada je 3D dodat filmskom jeziku, mogao sam da prodrem u domen plesnog jezika“ . On je uspeo da njen ples dočara na izuzetan način, birajući neverovatne lokacije, pokretom kamere i muzikom koja kao da proizilazi iz samih pokreta. Berlinski filmski festival proglasio je ovaj film najboljim dokumentarnim filmom ove godine. Ovo je film u kome su reči suvišne i u kome je ples sve što je potrebno da se ispriča jedna priča.

Trupu Pine Bausch, Tanztheater Wuppertal, čini skup ljudi različite nacionalnosti čiji je zajednički jezik ples i on je daje pravi smisao njihovom životu. Svako od njih odstupa od svog ličnog ega i pristupa simbiozi ove trupe.  Pored težine koju ovaj film ima, jako je oslobađajuć i inspirativan. Plesači se kroz film prisećaju Pine i to su jedini trenuci u kojima oni koriste reči, a ne pokrete.

Film je sniman u rodnom gradu Pine Bausch,  koji se zove Wuppertal  i koji je poznat po vozu  Schwebebahn, koji ide na gornje šine tako da izgleda kao da lebdi iznad grada. To je ujedno i glavna lokacija na kojoj se radnja filma odvija. Wim Wenders je uspeo da nas odvede na samu pozornicu, u duh igre i ljudi koji se njome bave. Ne želim da ulazim u detaljno opisivanje filma, jer ovo je film koji morate da odgledate i koji će sigurno ostaviti jak utisak na vas.

Trejler za ovaj dokumentarni film možete pogledati ovde.