„Društveni centar: prvi krug“

3. februara u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine na adresi Zmaj Jovina 3 u Novom Sadu biće otvorena izložba fotografija mladog autora Danijela Šivinjskog. Izložbu pod nazivom „Društveni centar: prvi krug“ u 19 časova otvoriće Slobodan Tišma. Potom u 20 časova održaće se interaktivna tribina „Gde je Društveni centar sada?“ s ciljem da se uspostavi otvoreni dijalog aktivista inicijative za Društveni centar i posetioca izložbe.

Dokumentarno praćenje svih dešavanja od ulaska do izbacivanja iz bivšeg prostora kasarne „Dr Arčibald Rajs“, Danijel je shvatio veoma ozbiljno. Svojim fotoaparatom uhvatio je neke od istorijskih trenutaka koji su od velikog značaja za samu Inicijativu, ali i za građane i građanke Novog Sada. Koncept izložbe je podeljen u tri celine. Prva celina prikazuje sam ulazak aktivista i aktivistkinja u nekadašnji prostor kasarne, njihovu radost i ushićenje.

Druga prenosi entuzijazam čišćenja i sređivanja prostora, kao i aktivan boravak kroz realizaciju zanimljivih i društveno korisnih programa koji su bili besplatni i otvoreni za sve.

 I treća zaključna celina zatvara „prvi krug“ priče prikazujući izbacivanje aktivista od strane vojske nakon 22 dana aktivnog delovanja i ulaganja truda da se stvori prostor razmene, davanja i učenja, prostor koji je u ovakvom obliku preko potreban Novom Sadu.

Velike ambicije, snovi i energija reči su koje opisuju dvadesetogodišnjeg Danijela Šivinjskog.

Ljubav prema fotografiji neguje od svoje jedanaeste godine, kroz vizuelno stvaranje i dokumentarno praćenje sveta koji ga okružuje. Dolazi iz malog grada Novigrada u Istri i već drugu godinu je stanovnik Novog Sada. Doselio se zbog studija i upisao menadžment u medijima na Fakultetu za menadžment, F@M-u. 

Njegove dosadašnje radove možete pogledati na sajtu http://sivinjski.com/

Angus R. Shamal

Angus R. Shamal (1972) je fotograf iz Amsterdama. Posle značajne karijere u grafičkom dizajnu i reklami, 2007. godine odlučio je da predje na područje fotografije. Od 2009. godine vodi ovaj interesantan blog. 


Posetite: http://www.angusrshamal.com/

GAMeC galerija

GAMeC – Galleria d'Arte Moderna e Contemporanea di Bergamo osnovana je 1991. godine. Galerija se nalazi u zgradi koja je bila samostan a izgradjena je u XV veku. Renoviranje zgrade osmislio je Vitorio Gregoti a projekat su finansirali opština Bergamo i banka Credito Bergamasco.

 Pogledajte: http://www.gamec.it/  

Lična karta - Boban Tomić

docent na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 03. 09. 1961.

mesto rođenja: Bajina Bašta   

obrazovanje: Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet - profesor srpskohrvatskog jezika i južnoslovenskih književnosti i magistar nauke o književnosti, Fakultet političkih nauka - doktor političkih nauka.

karijera: Profesor srpskohrvatskog jezika u osnovnoj i srednjoj školi, profesionalni rad u nezavisnim elektronskim medijima u Srbiji i BiH, politički rad u lokalnoj samoupravi, održivi razvoj i ekologija, Učiteljski fakultet.

profesionalni uspeh kojim se ponosim: Rad na FMK.

koristim svaku priliku da...: naučim i popravim sebe i oko sebe.

knjiga koju svima preporučujem je: Marko Aurelije „Misli“.

na televiziji volim da gledam: obrazovni program.

omiljena destinacija: Stara Hercegovina i Jadran.

uzor ili životni moto: Indijana Jones.

neostvarena želja ili profesionalni cilj: Filozofski fakultet.

Lična karta - Ana Petrović

Ana Petrović

predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 27. VI 1983.

mesto rođenja: Jagodina

obrazovanje: gimnazija u Jagodini; srednja muzička škola u Zemunu; Filološki fakultet u Beogradu, engleski jezik i književnost; Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, solo pevanje

karijera: profesor engleskog jezika u nekoliko škola, profesor solo pevanja u MŠ „Mokranjac“ i školi „Beogradski glas“, član operskog studija u Narodnom pozorištu u Beogradu i „Kluba mladih“ u Madlenijanumu, veliki broj solističkih koncerata i nastupa u Srbiji, Austriji i Sloveniji

profesionalni uspeh kojim se ponosim: 3642 tačna odgovora na studenatska pitanja upućena putem mejla, u periodu od oktobra 2010. do septembra 2011. godine J; ulazak u uži izbor za operski studio čuvenog teatra „La Scala“ u Milanu, jula 2011. i jedna arija otpevana na velikoj sceni te institucije, za sada J

koristim svaku priliku da...: uputim iskren osmeh

knjiga koju svima preporučujem je: često se setim „Gospode Glembajevih“, ponekad je i preporučim

na televiziji volim da gledam: televiziju ne volim i ne gledam, radije idem u pozorište

omiljena destinacija: Avinjon, Francuska, u vreme pozorišnog festivala

uzor ili životni moto: uzor nemam, a moto se često menja; trenutni bi mogao biti –

“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”, Oscar Wilde

neostvarena želja ili profesionalni cilj: da pevam sa violinistom Nemanjom Radulovićem, čiji me talenat i harizma beskrajno inspirišu

Lična karta - Žarko Cvejić

predavač  na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 28. 3. 1981.

mesto rođenja: Zemun, Beograd

horoskopski znak: ovan

status veze: veren

obrazovanje: Univerzitet u Oksfordu, Velika Britanija (B.A. i M.St.), Univerzitet Cornell, SAD (Ph.D.)

karijera: manje-više tipično akademska – tri godine asistiranja i predavanja na Cornellu, sada predajem kao docent na FMK, jednog dana (nadam se) i kao profesor, osim toga tu je naučni rad: izlaganja na konferencijama, sa strane pomalo i prevodim stručnu literaturu sa srpskog na engleski i obratno; dok sam živeo u SAD, izdržavao sam se i od pevanja (uglavnom katoličke duhovne muzike)

hobi: pesma i svirka!

u slobodno vreme...: pevam, sviram, čitam

volim da slušam: stare bosanske i crnogorske sevdalinke, Arsena Dedića, u poslednje vreme i Zvonka Bogdana, zatim, američku indie folk scenu (npr. Sufjan Stevens, Beirut i sl.), ponešto i od laganije elektronske muzike (npr. Air, Roísín Murphy, Morcheeba, The Knife i sl.), jugoslovensku muziku iz osamdesetih (npr. Oliver Mandić, Josipa Lisac i sl.), evropsku renesansnu i baroknu muziku

najčešće gledam: autorske filmove (npr. filmove Michael-a Haneke-a), poneku dobru seriju (uglavnom su to HBO serije, npr. The Sopranos, The Wire i sl.)

omiljena destinacija: Njujork

uzor: niko posebno, svi oni koji uspevaju da budu dobri, vredni i zabavni u isto vreme

neostvarena želja: da naučim da sviram harmoniku dugmetaru (to je samo trenutno neostvarena želja, pošto planiram da je ostvarim čim budem našao vremena).

Pitanje je kako staviti sve o Švedskoj u par rečenica?

Pripremila: Divna Ilijić

Pre svega Švedska je ogromna zemlja. Graniči se na zapadu sa Norveškom, na severoistoku sa Finskom. Ima površinu od 449.964 km kvadratnih i oko 8.9 miliona stanovnika. Klima u Švedskoj je planinska, ali i okeanska.

Većina stanovništva od nekih 9.5 miliona živi južno od Stockholma.

Država je bogata pre svega prirodnim bogatstvima, šumama, rudama (najpoznatiji čelik) ali i razvijenom industrijom kao što je Ericsson, Volvo, Saab (zadnje dve, više nisu u vlasništvu Švedjana).

Zatim su najrazvijeniji što se tiče informatičke tehnologije. A puno novca im donosi, što će neke iznenaditi, muzička industrija.

Mnoge grupe za koje možda ni ne znate su ustvari grupe iz Švedske.

Recimo za koje znate i one najpoznatije, ABBA, Ace of Base, Army of lovers, Cardigans, Dr Alban, Europe, itd.

Zatim imaju poznate režisere video spotova, npr Madonine nove spotove su režirali upravo švedjani.

Glavni grad je Stockholm koji ima negde do milion stanovnika i koji zovu severna Venecija. Grad koji svakako treba videti naročito leti.

Druga dva velika grada su Geteborg i Malme. U ovom poslednjem je i najviše naših ljudi.

U Malmu se nalazi Eresundski most-tunel koji je najduži u Evropi.

Eresundski most je karakterističan po tome što povezuje dva grada iz dve države, Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj. Nalazi se na Eresundskom moreuzu, a na njemu se odvija drumski saobraćaj na četiri trake i železnički saobraćaj na dva koloseka. Eresundska veza, kako još nazivaju ovaj most je najduži kombinovani most-tunel u Evropi.

Švedska je kraljevina i to jedna od najstarijih na svetu, na čelu sa kraljem Carl XVI Gustaf-om.

On kao šef države reprezentuje državu i njen je simbol. Njegove dužnosti su pre svega ceremonijalne prirode.

Nema pravo da se izjašnjava u političkim pitanjima i čak nema ni pravo glasa na parlamentarnim izborima. Članovi porodice su valjda jedini koji na to nemaju prava, naravno ne računajući maloletne osobe.

On je oženjen Silvijom koja ima nemačko poreklo i koja je živela u Brazilu prije nego što se udala za Carla.

Imaju troje dece. Princeza Viktorija rodjena 1977.godina koja je najstarija i koja je naslednica krune. Ona već sada zamenjuje svog oca u nekim poslovima.

Princ Carl Philip je rodjen 1979.godine a najmladji član porodice je Princesa Madeleine rodjena 1982. godine.

Madaleine je ujedno i osoba oko koje ima najvise skandala. No to su skandali koji nisu ni priblizno onakvi kao kod drugih kraljevskih porodica.

Pošto niko od njih troje nije u braku, eto šanse da i vi postanete član ove kraljevske porodice! :)

Hej do! (što na Švedskom znači doviđenja).

Temišvar – isti, a drugačiji

Piše: Dimitrije Gašić

Trg Ujedinjenja

Na oko dva sata vožnje kolima, istočno kroz panonsku ravnicu, dolazimo u Temišvar, grad koji nam je jako blizu, ali ga retko ili nikad ne posećujemo. Ukoliko se uputimo iz Beograda, pre ćemo stići tamo, nego u Kraljevo, Vrnjačku banju ili na Zlatibor. Temišvar je grad koji ima razne znamenitosti za koje mnogi nisu čuli. Zanimljivo je da je dobio naziv po reci Tamiš, a da leži samo na jednoj reci – Begej.

Temišvar je nekada bio deo Habzburške monarhije, odatle i naziv Mali Beč za grad čije je građevine projektovao Gustav Ajfel. Podseća i na stari deo Beča, ali i na Novi Sad. To je zbog ne tako daleke istorije i prilika koje su poznate svima. Jako je zanimljivo znati, da je ovo prvi grad u Evropi koji je dobio ulično osvetljenje 1884.godine.

Zgrada Opere

Kasnije istorijske prilike, može se reći i političke, doprinele su da Temišvar, ali i cela Rumunija, žive na rubu egzistencije. Čuveni i ozloglašeni dikator Nikola Čaušesku, stvorio je od Rumunije siromašnu zemlju, koja se ni do danas nije sasvim oporavila. Iako je u Evropskoj uniji, situacija je slična kao i u Srbiji. Temišvar je poznat i po tome što je pobuna protiv režima, 1989.godine krenula baš iz Temišvara, sa trga ispred čuvene Opere. Još uvek postoje rupe od metaka u fasadama zgrada, koji su bili namenjeni pobunjenicima protiv diktature.

Temišvar je poznat kao grad parkova i trgova. Bićete zadivljeni baroknim građevinama koje okružuju Trg ujedinjenja ili trgom ispred čuvene Opere, gde se opere izvode na tri jezika: mađarskom, rumunskom i nemačkom. Srbi koji tamo žive, nadaju se da će od aprila ove godine, opere biti izvođene i na srpskom jeziku. Takođe, ispred Opere se nalazi spomenik vučice koja doji Romula i Rema. To je poklon italijanske ambasade gradu, u čast prijateljstva romanskih naroda.

Na Trgu ujedinjenja se nalazi Srpska saborna crkva, Srpska čitaonica, ispred koje se nalazi bista Miloša Crnjanskog.

Spomenik u čast prijateljstva romanskih naroda

Kada odete u Temišvar, morate probati nekoliko stvari. Prvo, pörkölt, kofta i salatã de vinete su nacionalna jela koja uz specifičan sok od zove socata ili uz čuvena rumunska vina Tamâioasã, Feteascã  ili Grasã odlično prijaju svačijem ukusu, ali i džepu jer su hrana i piće veoma jeftini.

Međutim, ono zbog čega svi idu u Temišvar, jesu niske cene obuće i odeće u najvećem šoping centru Julius mol koji je, poređenja radi, pet puta veći od Ušća, a najveći u ovom delu Evrope. Cene su i više nego pristupačne, možete se kompletno obući za 200 leia, što u evrima staje oko 50. Veliki šoping centar vam nudi mnogo više butika koji u Beogradu još uvek nisu otvoreni.

Ljubazni prodavci će učiniti sve kako biste pronašli ono što tražite. U pauzi možete pojesti čuvenu čokoladu koju možete kupiti na meru ispred butika. Neobično je da se tu, u hodniku centra, prodaju i hleb, sveže meso, sirevi...

Julius Mol

Izletom u Temišvar naučićete mnogo, provesti se lepo, pazariti lepe stvari, a opet nećete potrošiti mnogo novca. Sve u svemu, korisno utrošeno vreme.

Srpska Saborna crkva na Trgu ujedinjenja

San Zimske Noći

Pripremila: Katarina Dević

Dok su se amerikanci u svojim domovima pripremali za Badnje veče, beogradjani su hitali u Teatar 78 na premijeru nove predstave Studija BIS. Sa čak osamdeset ljudi koji su učestvovali u izvodjenju predstave, San Zimske Noci podelio je sa publikom ideju o prijateljstvu i slavlju. Osmišljen u stilu kabarea uz muziku grupe ABBA, San Zimske Noći predstavio je jednu zabavnu dramsku formu koju dugo nismo videli na pozornicama Beograda.

Ostavivši za sobom ideju o klasičnom tumačenju Šekspirovog dela, kreatori ove predstave odlučili su da pokušaju da naprave nešto, najpre inovativno, a zatim i neobično. Premestivši radnju u moderno doba otvorili su vrata mnogim idejama. Medju najbolje implementiranim bile su upravo pevačke i igračke tačke, a zatim i trenuci u kojima se priča preplitala i sa drugim delima engleskog dramaturga.

Glavne uloge dodeljene su tinejdzerima, članovima Studija BIS, a čak se i sama autorka scenarija, Maja Bunjac, uključila u ovu predstavu.

Sveopštem utisku su umnogome doprinele maštovite koreografije koje su se odigravale na sceni u skoro svim muzičkim tačkama. Neke su uradjene ležernije, a druge izazovnije, ali su opet predstavljale još jednu sponu izmedju glumaca i publike.

Odaziv beogradjana na premijeru bio je odličan, kao i komentari posle nastupa. Tri dana kasnije, predstava je ponovo održana, ovoga puta u dobrotvorne svrhe.

Humanost ispisuje stranice

Pripremila: Ana Marković


„Liceulice“ izlazi jednom mesečno.Prodaju ga najsiromašniji i najugroženiji pripadnici marginalizovanih grupa. Šire humanost i radost. Koordinatorka ovog projekta Nikoleta Kosovac nam je za ovu priliku otkrila kako su obeležili svoj prvi rođendan, ali i šta priželjkuju u sledećoj godini...

MC:  Kome je posvećen magazin „Liceulice“?
N.Kosovac:     Liceulice podstiče dijalog, stvara mreže i kroz zajedničke akcije povezuje aktiviste, civilno društvo, intelektualce, umetnike, akademsku javnost, profesionalce, građane, preduzetnike, institucije, sve one kojima je stalo do drugih, do zdrave životne sredine, održivog razvoja, balansiranog odnosa društva i ekonomije, do destigmatizacije i demarginalizacije grupa, pojedinaca, stavova i ideja, do javnog prostora i javnog interesa. Ovaj magazin je originalna platforma aktivizma i novih ideja, namenjen svima onima koji ne beže od stvarnosti, zabrinuti su za budućnost i spremni da učine nešto danas.
MC:Na koji način se ljudi mogu priključiti i pomoći siromašnima?
N. Kosovac:   Postoje više nivoa kroz koje se drugi mogu uključiti u ovu priču i na svoj način pomoći onima kojima je to najpotrebnije. Podržavaju nas oni koji istražuju, pišu, fotografišu, crtaju, dizajniraju za nas, ili nam ustupaju različite produkte svog intelektualnog ili umetničkog angažmana. Podržavaju nas oni koji nam omogućuju adekvatan prostor za rad ( redakcija, distributivni centar, magacin), oni koji nam omoguće besplatne štamparske usluge, koji nam poklone nešto od nužne tehničke opreme, papir za štampu, kompjuter, nameštaj ili automobil za dostavu. Podržavaju nas i oni koji prate naše akcije, svakodnevno posećuju naše prodavce na ulicama, razgovaraju sa njima, osmehnu se uvek u prolazu i ako ne kupe magazin uvek. A podržavaju nas i oni koji drugima pričaju o nama i povezuju nas sa drugima koji su poput nas. Svaka podrška je dobro došla i duboko i istinski smo zahvalni svima koji nas već podržavaju, kao i onima koji će to tek učiniti jer je Liceulice, zaista, pravi partner/saradnik za dobra dela.
MC: Nedavno ste proslavili prvi rođendan. Šta su posetioci mogli da vide i čuju?
N.Kosovac: Da, u prošloj godini buntovnih ulica, besnoj i turbulentnoj, i mi smo izašli na ulice, skromno, sa tek par prodavaca. Tokom borbe za svaki novi broj, uspeli smo da postavimo na noge unikatni medijski format, jedinstven ne samo u Srbiji i regionu, već i među uličnim novinama širom sveta. I evo, posle godinu dana, možemo da se pohvalimo sa 8 izdatih brojeva, preko 40 prodavaca, veoma posećenim veb sajtom i socijalnim mrežama, pokrenutom (specifičnom pretplatom) i divnim predivnim broooojnim volonterima. Rođendan smo proslavili u KC Gradu, na žurci na kojoj su dominirali naši prodavci, u potpuno novim ulogama...moram priznati da smo napravili pravu uličnu atmosferu. Bilo je svega... od brejkdensa, repovanja o Licuulice (koje su sami smislili), uličnog teatra, pečenog kestenja, dodele nagrada za najvrednije prodavce i novinare, do nastupa specijalnih gostiju – benda Grubb i ulične svirke benda Krsh. Bilo je to pravo lice ulice.

MC:  Šta je obeležilo godinu za vama?
N.Kosovac:  Stigli smo do celih 87 posto onih koji uspešno rešavaju rebus našeg imena i logotipa. Proširili smo prodajnu mrežu na približno 50 prodavaca u Beogradu i Novom Sadu.  Štampali smo osam brojeva na 64 strane.  Distribuirali smo približno 50 hiljada primeraka Llicaulice. Pokrenuli smo Internet stranu (www.liceulice.org).  Postali smo članovi Međunarodne mreže uličnih novina – INSPa. Nominovani smo za dve nagrade na  godišnjoj konferenciji INSP-a u Glazgovu. Organizovali smo šest uličnih događaja.  Pokrenuli smo regionalni projekat: Liceulice – platforma aktivizma. Prehlada: 12. Pretučenih: 1, u srcu glavnog grada i usred dana. Kontaktirali smo 13 internacionalnih donatora, dobili pet pozitivnih odgovora, čekamo tri. Konkurisali smo kod četiri domaća javna izvora finasiranja, prihvaćeni jednom. Kontaktirali smo 36 preduzeća. Svaki jubilej, pa i ovako skroman, daje priliku i nameće obavezu da se zahvalimo najzaslužnijima. Zahvaljujemo se mnogima, ali pre svih našim čitaocima, postojećim i budućim, svima onima koji su se potrudili da do svog primerka dođu u susretu sa nekim od naših prodavaca, bez vas ništa ne bi bilo moguće, vi dajete smisao našem trudu.

MC:  Da li nam možete otkriti neke od planova za godinu koja nam dolazi?
N.Kosovac: Mogu samo da obećam da ćemo se potruditi da se Liceulice pojavi i u još nekim gradovima u Srbiji, pored Beograda i Novog Sada, ali i u nekim zemljama iz regiona, a o pratećim akcijama, iznenadnim, uličnim akcijama ćete biti obavešteni na vreme. Pratite nas na ulicama Beograda i Novog Sada, ali i u virtuelnom svetu - Facebook-u i Twitter-u, kao i na našem sajtu, pa ćete na vreme biti obavešteni.
MC: Šta biste poželeli čitaocima za Novu godinu?
N.Kosovac:    ...da budu vedri, nasmejani, hrabri, drugačiji, svoji...kao i mi! ...da budu pravo lice svoje ulice
Zašto čitam Liceulice? - Video