Moje viđenje Rusije

                                                                                                                   Pripremio: Igor Pavlović                                             

 Rusija XXI veka je zemlja razlika, sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem. Za 15 godina koliko sam ja živeo tamo, dogodile su se mnoge promene, kako u državi tako i u načinu na koji ljudi razmišljaju. Važno je razumeti da je razlika između života u Moskvi i Peterburgu i bilo kog grada na istoku zemlje, bio u pitanju Sibir ili Daleki istok, veća nego razlika između bilo koja dva grada u Srbiji ili EU, to je jednostavno uslovljeno geografijom i lošom infrastrukturom.

 Moskva je megapolis od 12 milona ljudi, zapravo 16  miliona, ako se broji moskovska oblast. To je finansijski i trgovinski centar Rusije, gde su se izmešali Rusi, Tatari, Kavkazci, emigranti iz država bivšeg SSSR i različiti stranci sa Zapada i Istoka, a po najnovijim procenama i oko 150 hiljada bivših Jugoslovena. Moskva je drugi grad po količini milijardera na svetu, ulazi u 10 gradova najskupljih za život, ali istovremeno obara rekorde u količini beskućnika i nezbrinute dece.

Moskovski “city” biznis centar

  Tipičan prizor na ulici                      

Pored mnogobrojnih turističkih atrakcija, treba naravno izdvojiti čuveni metro, koji iako više nije najveći na svetu i dalje ima bogato uređene stanice, neverovatne gužve i vozove koji dolaze na svaka 2 minuta.

Stanica metroa u centu grada

 Reklama nije zaobišla metro

                          

 Peterburg je malo drugačija priča - to je grad sa posebnom atmosferom i prelepim istorijskim centrom. Mozda Moskva ima Kremlj i Baljšoj teatar, ali za razliku od glavnog grada, ovde je za vreme komunizma očuvano vise spomenika i starih kuća, koje i stvaraju njegov neponovljiv izgled. Ako kojim slučajem svratite do bivšeg Lenjingrada, najbolje bi bilo  da to bude za vreme belih noći , jer leti osim razilaženja mostova takođe možete videti i stotine prelepih fontana u sklopu carskih dvoraca i gradskih trgova.

Fontane u Petergofu

 Zimski dvorac i krstarica Aurora su sada muzeji, a nekada mesta gde se odigravala istorija, ceo centar grada kao da je zastao u onom mometnu pre oktobarske revolucije. To je jedan neshvatljiv osećaj, koji treba doživeti posetivši severnu prestonicu Rusije.

 

U mojoj priči o najvećoj državi sveta nema baš puno mesta za kavijar, medvede, balalajke i cirkuse . Ti stereotipi zapravo I  nemaju veze sa savremenom Rusijom. Od raspada Sovjetskog Saveza do 2011 godine mnoge krize su potresle rusku federaciju, ali su tu bili i periodi uspona i stabilnosti. Šta god da se dešavalo, uvek se pričalo da se problemi prevazilaze snagom “ruskog duha”, što zapravo i jeste najveći ruski mit. Oktobarska revolucija je ubila rusku dušu: spalila ikone Andreja Rubljeva, zvona sa crkava pretopila u oružije, ubila ili oterala u emigraciju velike pisce i pesnike. Tragična sudbina i smrt Marine Cvetajeve i Sergeja Jesenjina, disidenstvo Solženicina i Pasternaka nenadoknadiv su gubitak za rusku kulturu, a velika je ironija što se Nabokov proslavio kao američki, a ne ruski pisac – jer najpoznatija dela je napisao u emigraciji.

  Marina Cvetajeva

Aleksandar Isajević Solženicin

          Veliki intelektualni potencijal nestao je tokom XX veka u progonima posle građanskog rata i u GULAG-u za vreme Staljinovog režima, a i tokom devedesetih godina kada su najbolji naučnici otišli trbuhom za kruhom. Ali nije sve izgubljeno za veliki ruski narod,  jer zajedno sa Solženicinim vraćaju se i prihvataju iskonske vrednosti i hriščanska tradicija,  koje krče put ka novoj duhovnosti.