Autorka : Ivana Varadi
Ne znam šta mi najviše nedostaje. 6 godina života u 500 reči? Teško. Meni dom, mnogima godišnji odmor, Indonezija ima nešto za svakoga. Čuda i lepote na sve strane. Da li moderna industrijalizovana Džakarta, gde se ljudi iz sveta biznisa okupljaju sa svih krajeva planete, ili Bali, sa svojim čuvenim talasima, koji privlače stotine surfera svake godine.
Teško je reći zašto je život tamo takvo zadovoljstvo. Lokalna hrana, po vrlo pristupačnim cenama, koja se kupuje u ‘warungzima’, restoranima na kolicima. To je sasvim drugačija vrsta ukusa od onoga na šta sam navikla u Srbiji. Mešanje povrća, pirinča, belog mesa i mnogo egzotičnih začina pruža jedinstvene ukuse.
Ljudi, kao i temperatura tokom cele godine, topli su i dragi. Uvek spremni da pruže ruku, nikad u lošem raspoloženju ili zlonamerni. Pošteni, jednostavni, željno dele svoju kulturu i običaje sa strancima.
Prilike za odmor su skoro beskonačne. Naravno, Bali je posebna priča, kao jako popularna turistička destinacija. U ovom malom gradu pored mora, možete sresti više stranaca nego lokalaca tokom godine. Srebro, zlato, drago i poludrago kamenje, prodaju se za neverovatne cene. Hramovi i statue njihove kulture se moraju obići. Jedan popularniji hram, 'Sangeh Monkey Temple', poznat je po tome što majmunčići šetaju slobodno, a turisti moraju biti vrlo pažljivi jer su poznati po kradji novčanika i satova!
Kad smo već kod Balija, običaji su daleko interesantniji od bilo čega što sam ikada doživela. Za razliku od ostatka Indonezije, koja je Muslimanska zemlja, na Baliju se uglavnom prate Hindu verovanja. Dan tišine, 'Nyepi', je praznik koji i turisti i muslimansko društvo slave, svake godine na dan Isakawarsa, po njihovom lokalnom kalendaru. Sledeće godine, 2012, ovaj praznik pada na 23. mart. Tada će se uobičajeno pune i živahne ulice Balija, isprazniti, ni zvuk televizora se neće čuti. Čak se i njihov jedini aerodrom zatvara na ovaj dan! Ovi običaji polaze iz verovanja da tog dana zli demoni prolaze kroz njihove ulice, i ako čuju bilo kakav zvuk, ostaće cele godine.
Sa druge strane, postoji još hiljade drugih ostrva, koja su podjednako interesantna ali manje popularna. Ove plaže su uglavnom manje, praznije, sa čistom plavom vodom savršenom za ronjenje, i belim peskom pod nogama, koji je mekan i čist. Mali, lični rajevi. Jedna specifična plaža, 'Komodo', poznata je po tome što lokalna divlja životinja, komodo zmaj, šeta po plažama medju turistima.
Botaničke plaže, vulkani, Borobudur hram u Džakarti, pešačenje, safari i baby zoo, gde se mali lavovi, tigrovi i orangutani mogu držati i maziti. Prilike za upoznavanje njihove neverovatne prirode i kulture su svuda.
Naravno, tu je i činjenica da je sadašnji precednik SAD-a, Barak Obama, delom odrastao u Džakarti. Priča kako je mladi Obama odgovorio na pitanje 'Šta želiš da budeš kad porasteš?' sa 'Predsednik SAD-a' dok se još uvek tu školovao, je veoma popularna. Knjigu ‘Obama Anak Menteng’ (bukvalno prevedeno, ‘Obama, dečko iz Mentenga’) napisao je Indonežanski pisac Damien Dematra o njegovom vremenu u Džakarti.
I to je to. Raj u 500 reči.
Нема коментара:
Постави коментар