LIČNA KARTA - Predrag J. Marković

PREDRAG J. MARKOVIĆ

Predavač  na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 6.9.1965.

mesto rođenja: Beograd

horoskopski znak: devica

status veze: u braku

obrazovanje: doktorat na  Filozofskom fakultetu u Beogradu

karijera: radio sam u Institutu za savremenu istoriju, predavao na mnogim domaćim i stranim fakultetima, redovni sam profesor na Fakultetu za medije i komunikacije

hobi: čitanje

u slobodno vreme...: gledam televiziju

volim da slušam: stariji rok i pop

najčešće gledam: krimi serije

omiljena destinacija: Japan

uzor: Najal Ferguson, engleski profesor i predavač na Univerzitetu Harvard

neostvarena želja: želim da naučim da plešem

BeFem – kultura i akcija!

Pripremila : Tatjana Žegarac

BeFem je festival feminističke kulture i akcije, koji promoviše ideje i politike feminizma.  Festival ima za cilj otvaranje novih polja delovanja kroz dijalog i inicijative feministkinja sa različitom istorijom.

BeFem festival se održava 03.-04.12. u KC Grad.

Šta možete da očekujete na BeFem-u:

Feministkinje iz regiona predstaviće nove feminističke prakse i strategije, umetnički aktivizam, zbirku ženskih priča i još mnogo toga. Posetioce očekuje i kratka radionica o scenskim borbama (ponesite patikeJ). Nakon prikazanih video klipova, biće održana i panel diskusija za one radoznale i one koji uvek imaju jedno pitanje više. 

Na festivalu učestvuju:  Jelena Višnjić i Kristina Wassholm (osnivačice BeFem festivala), Samira Ariadad, Hanna Hannes Hård i Lana Bastašić (spisateljice), Olga Dimitrijević (dramaturškinja), Johana Palmstrom i Trifa Shakeli (urednice feminističkog magazina Bang), Berina Džemailović (Fondacija Cure, Sarajevo) i mnogi drugi.

Na BeFem festivalu ne postoje predrasude i nezgodna pitanja , dođite!

Više informacija na linku:

http://www.befem.org/sr/program-befem-2011.html

FMK Media Centar nalazi za Vas

Pripremila Ani Cicmil

MIT ( http://visualarts.mit.edu/ ) - program o umetnosti , kulturi i tehnologiji (ACT) naglašava eksperimentisanje i transdisciplinarni pristup studijskoj produkciji u tradicionalnim i novim medijima. 

Studenti se podstiču da razmotre  fizički i kulturni kontekst svojih dela , kao centralnu tačku njihovog tumačenja .

Studijska produkcija i razvoj projekata dopunjeni su prezentacijama iz oblasti savremene umetnosti, diskusijama o teoriji i kritici, kao i tumačenjem naučno utemeljene umetničke prakse.

                                                                                                                         

Lična karta - Jelisaveta Blagojević

                                 

Jelisaveta Blagojević

                     

                         

Predavačica  na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 6.10.1966.

mesto rođenja: Beograd

horoskopski znak: vaga

status veze: u vezi

obrazovanje: Filozofski fakultet u Beogradu, magistarski rad na Otvorenom univerzitetu London & CEU, doktorat na Univerzitetu u Novom Sadu

karijera:  Predavačica u Centru za ženske studije u Beogradu, vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije

hobi: Terapije za koleno

u slobodno vreme...: Čitam studentske mejlove ☺

volim da slušam: trip-hop, hip-hop itd.

najčešće gledam: Serije. Trenutno gledam Pan Am, a posebno sam volela da gledam The Wire

omiljena destinacija: Stokholm (Švedska)

uzor: Šejn (bela labradorka)

neostvarena želja: prvo mesto na listi teniskih veteranki Srbije ☺

TOP5 kulturnih dešavanja u Rusiji

TOP5  kulturnih dešavanja “в России”
Pripremio: Igor Pavlović      

 #1 Ponovo otvorena velika scena Boljšog teatra.


Posle 6 godina renoviranja i par stotina miliona dolara za predstave je otvorena glavna scena. Pozorište opet izgleda fantastično i impresivno.

bogati enterijer glavne scene Boljšog teatra

                        

Prva predstava ove sezone je izvedena 28. oktobra i bila je praćena nadahnutim govorom predsednika države kao i live prenosom u Rusiji, Francuskoj, Japanu i drugim državama. Ova godina će inače biti interesanta zbog velikog broja savremenih obrada klasičnih predstava i saradnje sa drugim svetskim pozorištima, poput milanske La Skale.

#2 Zahar Priljepin najbolji ruski pisac u poslednjih 10 godina.


To priznanje je dobio zahvaljujući nagradi "Супер-Нацбест" i knjizi “Greh” iz 2007 godine. Za srpske čitaoce su prevedene dve njegove knjige “Cipele pune votke” i “Sanjka”. Poznat je takođe kao opoziciona i kontraverzna ličnost. Radio je kao grobar, fizički radnik i specijalac za vreme rata u Čečeniji.

Zahar je srećan što je njegov rad priznat

                  

                        

#3 Velika pobeda za turiste, koji posećuju Rusiju. 


Verovatno niste znali, ali u Moskvi, Peterburgu i ostalim većim gradovima cena ulaznice za muzeje, pozorišta i mesta od istorijskog značaja bila je veća za strance ponekad i do tri puta. Ako je verovati najnovijim vestima iz Kremlja ta situacija će zauvek da se promeni do Nove Godine.

 #4 Eni Libovic u Moskvi sa izložbom “Život fotografa.1990-2005”. 


Povodom svoje izložbe u “Muzeju ličnih kolekcija” koja će trajati do 15 januara, Eni je dala intervju u kome je spomenula koliko voli muzej Ermitaž u Peterburgu. Nekadašnji Zimski dvorac Katarine Velike, a danas jedan od najvećih muzej na svetu. Možda će baš zbog toga njen sledeći projekat biti vezan za Rusiju.

bicikl ubijenog dečaka.(Sarajevo 1994) Eni Lebovic

                  

#5 Novi performans Marine Abramović.

U kultrnom centru “Garaža” do 4. decembra, umetnica će kao i uvek da zadivljuje posetioce eksperimentima nad svojim volonterima, koji rade za umerenu platu. Publike je mnogo, zapravo jako mnogo. Večina Moskovljana se slažu da posle Marine uvek dobiju koktel novih emocija, međutim uglavnom negativnih. Savremena umetnost je raznovrsna i ponekad šokantna, ali svakako zaslužuje pažnju.

kadar iz filma Marine Abramović “Balkanski erotski epos”

Moje viđenje Rusije

                                                                                                                   Pripremio: Igor Pavlović                                             

 Rusija XXI veka je zemlja razlika, sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem. Za 15 godina koliko sam ja živeo tamo, dogodile su se mnoge promene, kako u državi tako i u načinu na koji ljudi razmišljaju. Važno je razumeti da je razlika između života u Moskvi i Peterburgu i bilo kog grada na istoku zemlje, bio u pitanju Sibir ili Daleki istok, veća nego razlika između bilo koja dva grada u Srbiji ili EU, to je jednostavno uslovljeno geografijom i lošom infrastrukturom.

 Moskva je megapolis od 12 milona ljudi, zapravo 16  miliona, ako se broji moskovska oblast. To je finansijski i trgovinski centar Rusije, gde su se izmešali Rusi, Tatari, Kavkazci, emigranti iz država bivšeg SSSR i različiti stranci sa Zapada i Istoka, a po najnovijim procenama i oko 150 hiljada bivših Jugoslovena. Moskva je drugi grad po količini milijardera na svetu, ulazi u 10 gradova najskupljih za život, ali istovremeno obara rekorde u količini beskućnika i nezbrinute dece.

Moskovski “city” biznis centar

  Tipičan prizor na ulici                      

Pored mnogobrojnih turističkih atrakcija, treba naravno izdvojiti čuveni metro, koji iako više nije najveći na svetu i dalje ima bogato uređene stanice, neverovatne gužve i vozove koji dolaze na svaka 2 minuta.

Stanica metroa u centu grada

 Reklama nije zaobišla metro

                          

 Peterburg je malo drugačija priča - to je grad sa posebnom atmosferom i prelepim istorijskim centrom. Mozda Moskva ima Kremlj i Baljšoj teatar, ali za razliku od glavnog grada, ovde je za vreme komunizma očuvano vise spomenika i starih kuća, koje i stvaraju njegov neponovljiv izgled. Ako kojim slučajem svratite do bivšeg Lenjingrada, najbolje bi bilo  da to bude za vreme belih noći , jer leti osim razilaženja mostova takođe možete videti i stotine prelepih fontana u sklopu carskih dvoraca i gradskih trgova.

Fontane u Petergofu

 Zimski dvorac i krstarica Aurora su sada muzeji, a nekada mesta gde se odigravala istorija, ceo centar grada kao da je zastao u onom mometnu pre oktobarske revolucije. To je jedan neshvatljiv osećaj, koji treba doživeti posetivši severnu prestonicu Rusije.

 

U mojoj priči o najvećoj državi sveta nema baš puno mesta za kavijar, medvede, balalajke i cirkuse . Ti stereotipi zapravo I  nemaju veze sa savremenom Rusijom. Od raspada Sovjetskog Saveza do 2011 godine mnoge krize su potresle rusku federaciju, ali su tu bili i periodi uspona i stabilnosti. Šta god da se dešavalo, uvek se pričalo da se problemi prevazilaze snagom “ruskog duha”, što zapravo i jeste najveći ruski mit. Oktobarska revolucija je ubila rusku dušu: spalila ikone Andreja Rubljeva, zvona sa crkava pretopila u oružije, ubila ili oterala u emigraciju velike pisce i pesnike. Tragična sudbina i smrt Marine Cvetajeve i Sergeja Jesenjina, disidenstvo Solženicina i Pasternaka nenadoknadiv su gubitak za rusku kulturu, a velika je ironija što se Nabokov proslavio kao američki, a ne ruski pisac – jer najpoznatija dela je napisao u emigraciji.

  Marina Cvetajeva

Aleksandar Isajević Solženicin

          Veliki intelektualni potencijal nestao je tokom XX veka u progonima posle građanskog rata i u GULAG-u za vreme Staljinovog režima, a i tokom devedesetih godina kada su najbolji naučnici otišli trbuhom za kruhom. Ali nije sve izgubljeno za veliki ruski narod,  jer zajedno sa Solženicinim vraćaju se i prihvataju iskonske vrednosti i hriščanska tradicija,  koje krče put ka novoj duhovnosti.

B-LINK 2011 Festival novih komunikacija

Autorka: Sanja Seliškar

Svake godine, jedan Beogradski festival okuplja sve entuzijaste, tech freakove, geekove, marketinške gurue, one koji imaju šta da kažu, ali i one koji umeju da uzvrate, otvarajući razna pitanja koja imaju zajedničku polaznu tačku – komunikaciju. Kako to i priliči jednom srpskom okupljalištu, B-LINK je mesto gde se sklapaju nove veze, poznanstva i dealovi.

Lokacije na kojima se ljudi (B)linkuju ove godine ima ima čak 4, i to su UK Parobrod, KC Grad, Dom Omladine,i galerija O3one.

Ovogodišnji, šesti po redu B-LINK zvanično je otvoren u KC Gradu, a trajao je  od 14. do 20. novembra. Naročita pažnja je posvećena novim komunikacijama i tehnologijama kroz društveni aspekt.

Svi smo svedoci brzopoteznog razvoja tehnologije na svim nivoima, a naročito u domenu komunikacija. Cilj ove konferencije jeste da demistifikuje načine na koji ljudi danas mogu da se povežu medjusobno, koristeći sve ono što im 21.vek pruža.

Posetioci su imali priliku i da vide interesantne postavke izložbenog karaktera kao što je, na primer, istorija Intel procesora na kojoj su biti izloženi razni modeli čipova u poslednjih četrdeset godina, koliko postoji ova kompanija. Teme kojima su se bavili učesnici, govornici na tribinama  i posetioci, bile su raznovrsne i aktuelne. Neke od njih su „Srbi - internet i facebook?“, „Kako živeti od open source softvera“,  "Steve Jobs (iGod of the iRevolution)", "PayPal u Srbiji", "Blogovi - prošlost ili budućnost", "Sociološki fenomeni novih komunikacija" i mnoge druge. U UK Parobrodod održane su dve tribine organizovane u saradnji sa Piratskom partijom Srbije. U prostorijama galerije O3ONE posetioci su imali priliku da čuju predavanje o tome koji su najlakši načini da se napravi sajt i koji su koraci koje je neophodno proći.

Dvodnevna manifestacija u okviru B-Linka 2011, pod nazivom Tvitomanija, bila je posvećena samo i isključivo društvenoj mreži Twitter. Za vreme trajanja ove vrlo posećene konferencije u malom, posetiocima su se predstavili takozvani uticajni tviteraši, ljudi čije naloge na internetu prati i do nekoliko hiljada ljudi, kao i poznate ličnosti iz javnog života koje koriste ovu mrežu. Medju njima su bili pevač Željko Joksimović, voditelji Ivan Zeljković i Galeb Nikačević, kao i političari koji koriste Twitter da bi komunicirali sa gradjanima Srbije, poput Olivera Dulića, Gordane Čomić, Jasne Matić.

Teme poput „Mreža koja je promenila svet“, „Twitter i blogeri“, „Twitter i PR“, „Twitter i novinari“, okupile su relavantne govornike koji, svako kroz svoju branšu, koriste Twitter da bi lakše komunicirali sa ljudima oko sebe, i punile su salu Amerikana u beogradskom Domu Omladine.

                                             

Na tribinama su govorili i mladi ljudi iz zemlje i regiona, kojima je Twitter pomogao da započnu ili prošire svoj biznis, da pronadju kontakte i povežu se sa ljudima sličnih interesovanja. Zaključak ovog susreta bio je da ako ste dovoljno kreativni da svoju misao iskažete u 140 karaktera, i imate ideju, već ste na pola puta ka njenoj realizaciji. Na vama je da zatražite pomoć, savet, sugestiju, i vrlo je izvesno da će neko od ljudi koji vas prate na Twitteru biti u mogućnosti da vam u tome pomogne. U tome je njegova moć.

                                                     

Da bi komunikaciju obojili i adekvatnom muzičkom podlogom, u okviru B-LINK Beogradskog festivala novih komunikacija, u sve tri sale Doma omladine Beograda održan je festival moderne elektronske muzike Easy Tiger, čiji su idejni tvorci bili poznati beogradski DJ-evi Marko Nastić, Dejan Milićević i Marko Milosavljević. Velika dvorana bila je Easy Tiger Room, Amerikana - Body N Soul Room, a Klub Doma omladine - Female Gravitation Room. Festival se bavio modernim elektronskim zvukom, kojim se već duži niz godina bave i tvorci festivala - Body and Soul „crew“. Ulaz je kao i na sve dogadjaje u okviru ove manifestacije, bio besplatan.

B-LINK je još jednom pokazao da Beograd, bez obzira na sve okolnosti, ni malo ne zaostaje za drugim prestonicama Evrope. Ni što se tiče društvenog života, ni novih ideja, modernih tehnologija i umeća komunikacije. Da mladi ljudi shvataju da je na njima da preuzmu inicijativu i urade nešto po pitanju svojih interesovanja, da se povežu sa ljudima iz regiona i da zajedno stvore jedan novi jezik komunikacije.

                                                

Danas je vrlo rasprostranjeno mišljenje da tehnologija otudjuje ljude, da se toplina fizičkog kontakta gubi pred ekspanzijom virtuelnog sveta. Da su nas moderni načini komunikacije samo udaljili a ne zbližili, kako nam se to svakodnevno čini. Ova konferencija je dokazala upravo suprotno. Da ljudi koji komuniciraju putem društvenih mreža i interneta mogu da organizuju susrete koji će da budu vrlo relevantni i pokrenu promene u društvu.

Džakarta - Jakarta

Autorka : Ivana Varadi

      

Ne znam šta mi najviše nedostaje. 6 godina života u 500 reči? Teško. Meni dom, mnogima godišnji odmor, Indonezija ima nešto za svakoga. Čuda i lepote na sve strane. Da li moderna industrijalizovana Džakarta, gde se ljudi iz sveta biznisa okupljaju sa svih krajeva planete, ili Bali, sa svojim čuvenim talasima, koji privlače stotine surfera svake godine.

Teško je reći zašto je život tamo takvo zadovoljstvo. Lokalna hrana,  po vrlo pristupačnim cenama, koja se kupuje  u ‘warungzima’, restoranima na kolicima. To je sasvim drugačija vrsta ukusa od onoga na šta sam navikla u Srbiji. Mešanje povrća, pirinča, belog mesa i mnogo egzotičnih začina pruža jedinstvene ukuse.

                               Ljudi, kao i temperatura tokom cele godine, topli su i dragi. Uvek spremni da pruže ruku, nikad u lošem raspoloženju ili zlonamerni. Pošteni, jednostavni, željno dele svoju kulturu i običaje sa strancima.

   Prilike za odmor su skoro beskonačne. Naravno, Bali je posebna priča, kao jako popularna turistička destinacija.  U ovom malom gradu pored mora, možete sresti više stranaca nego lokalaca tokom godine.  Srebro, zlato, drago i poludrago kamenje, prodaju se za neverovatne cene. Hramovi i statue njihove kulture se moraju obići. Jedan popularniji hram, 'Sangeh Monkey Temple', poznat je po tome što majmunčići šetaju slobodno, a turisti moraju biti vrlo pažljivi jer su poznati po kradji novčanika i satova!

 Kad smo već kod Balija, običaji su daleko interesantniji od bilo čega što sam ikada doživela. Za razliku od ostatka Indonezije, koja je Muslimanska zemlja, na Baliju se uglavnom prate Hindu verovanja. Dan tišine, 'Nyepi', je praznik koji i turisti i muslimansko društvo slave,  svake godine na dan Isakawarsa, po njihovom lokalnom kalendaru. Sledeće godine, 2012, ovaj praznik pada na 23. mart. Tada će se uobičajeno pune i živahne ulice Balija, isprazniti, ni zvuk televizora se neće čuti. Čak se i njihov jedini aerodrom zatvara na ovaj dan! Ovi običaji polaze iz verovanja da tog dana zli demoni prolaze kroz njihove ulice, i ako čuju bilo kakav zvuk, ostaće cele godine.

            Sa druge strane, postoji još hiljade drugih ostrva, koja su podjednako interesantna ali manje popularna. Ove plaže su uglavnom manje, praznije, sa čistom plavom vodom savršenom  za ronjenje, i belim peskom pod nogama, koji je mekan i čist. Mali, lični rajevi. Jedna specifična plaža, 'Komodo', poznata je po tome što lokalna divlja životinja, komodo zmaj, šeta po plažama medju turistima.

 Botaničke plaže, vulkani, Borobudur hram u Džakarti, pešačenje, safari i baby zoo, gde se mali lavovi, tigrovi i orangutani mogu držati i maziti. Prilike za upoznavanje njihove    neverovatne prirode i kulture su svuda.

Naravno, tu je i činjenica da je sadašnji precednik SAD-a, Barak Obama, delom odrastao u Džakarti. Priča kako je mladi Obama odgovorio na pitanje 'Šta želiš da budeš kad porasteš?' sa 'Predsednik SAD-a' dok se još uvek tu školovao, je veoma popularna. Knjigu ‘Obama Anak Menteng’ (bukvalno prevedeno, ‘Obama, dečko iz Mentenga’) napisao je Indonežanski pisac Damien Dematra o njegovom vremenu u Džakarti.

I to je to. Raj u 500 reči.

                                                                                            

  

                                                                                            

 http://jakarta-tourism.go.id/

Lična karta - Kristina Brajović Car

                       Kristina Brajović Car
   Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, smer Psihologija

datum rođenja: 25.11.1977.
mesto rođenja: Beograd
horoskopski znak: strelac
status veze: U braku
obrazovanje: Filozofski fakultet u Beogradu, master iz komunikologije na Fakultetu za medije i komunikacije, doktorat na Tilburg Univerzitetu, Holandija.
karijera: Psihoterapija i psihoedukacija (preventivni programi), istraživanje u oblasti interpersonalne dinamike i psihologije individualnih razlika, obrazovanje i nastava (kursevi Psihologija komunikacija, Umeće ličnog razvoja, Istraživački intervju i fokus grupa i drugi kursevi na Fakultetu).
hobi: Nemam ga, možda enterijer jer neprestano renoviram i rekonstruišem životni prostor.
u slobodno vreme...: Šta to beše? Imam ga jako malo, pa i tada radim više stvari istovremeno: porodica, priroda, sport, a ređe čitanje i meditacija.
volim da slušam: Tu sam potpuni eklektik (mada ne samo tada), hard rock, jazz i soul, koliko god nespojivo zvučalo.
najčešće gledam: Obično gledam TV monitor na traci dok trčim i to History, Explorer, Discovery.
omiljena destinacija: Holandija (Amsterdam)
uzor: Ne znam, ali sam po životnim etapama imala razne uzore, to su uglavnom bile javne ličnosti.
neostvarena želja: Neostvarena želja mi je da se bavim umetnošču, pre svega fotografijom.

Otvorena biblioteka

      

Gete Institut, odnosno nemački kulturni centar, otvorio je ove godine prvu otvorenu bibilioteku u Beogradu.

Šta nju čini drugačijom od drugih biblioteka u gradu, jeste sama reč
‘otvorena’. To znači da za korišćenje ove biblioteke nije potrebno članstvo. Ona funkcioniše po sistemu razmene, to jest za pozamljivanje knjiga je dovoljno ostaviti neku svoju knjigu za uzvrat. Međutim, saradnici bilblioteke kažu da se do sada knjige vise uzimaju nego što se ostavljaju, i nadaju se da će u budućnosti broj razmena da se poveća.

Knjige u ovoj biblioteci nisu limitirane na nemački jezik. Dela iz svih krajeva sveta su dostupna i dobrodošla za razmenu.

Budući planovi ustanove uključuju rast i promena lokacije na filozofski fakultet.

Detaljnije informacije o biblioteci su dostupne na sledećem linku:

http://www.goethe.de/ins/cs/bel/ver/gur/obi/srindex.htm

Link za sam Gete Institut je sledeći:

http://www.goethe.de/ins/cs/bel/srindex.htm?wt_sc=belgrad

Ivana Kazazović

What, How and for Whom/ WHW - book release

Bergen Kunsthall Book Release What, How and for Whom/ WHW Details

www.kunsthall.no

The point of departure for the exhibition and accompanying publication "Details" is Slovenian theorist Rastko Močnik's collection of texts entitled 'How Much Fascism?.' In the midst of the disintegration of Yugoslavia, Močnik related the conflicts and the rise of fascist forces to the structural consequences of the introduction and reconstruction of peripheral capitalism.Today, with an alarming right-wing ascendancy throughout Europe, we should direct our gaze beyond the 'peripheries' and towards the core of liberal democracy. Močnik's basic postulate remains—the question is not 'fascism—yes or no?' but 'How much fascism?'.

Open manifestations of fascism are fairly easy to recognize (just as more and more of them are appearing), but we need to turn our attention to the silent fascism that is becoming normalized through the systematic violence seeping into the laws and everyday administration practices of the nation states, and to assess the mechanisms of oppression and the various symptoms of contemporary fascism that are being presented as unavoidable, pragmatic necessities. In other words, we have to look at the details.

The exhibition showed the works by Lene Berg, Burak Delier, Avi Mograbi, Trevor Paglen, Superflex, Milica Tomić and was curated by What, How and for Whom/WHW.

The publication gathers newly commissioned texts by Lene Berg "A Few Words about Norwegian Products"; Mikkel Bolt Rasmussen "Collective Hatred: Xenophobia, Sex + Some Fascism; or Why Breivik Loves Denmark"; Hito Steyerl "Let's Talk About Fascism"; Gáspár M. Tamás "On Post-Fascism, How Citizenship is Becoming an Exclusive Priviledge" (published in 2000) + "A Postcript to Post-Fascism; Preliminary Thesis to System of Fear"; and WHW "Details".

What, How and for Whom/ WHW
Details
Published by Bergen Kunsthall, 2011.
Edited by What, How and for Whom/ WHW
With contributions by Lene Berg, Mikkel Bolt Rasmussen, Hito Steyerl, Gáspár M. Tamás and What, How and for Whom/ WHW
Design by Dejan Kršić@WHW
English, 16,7 x 24cm, 72 pages, softcover
ISBN 978-82-93101-05-5 

Project initiated by Bergen Kunsthall. Published on the occasion of the exhibition "Details" at Bergen Kunsthall (September 9–October 30, 2011). 

For more information and orders, please contact Bergen Kunsthall at publication@kunsthall.no / www.kunsthall.no.

 

Institut Servantes Vas poziva na Ciklus novog španskog video klipa „Svet za sebe”

ponedeljak, 14. novembar, 19:00h
I ciklus: NOVE POETIKE (‘47)
Otvaranje ciklusa, u ponedeljak u 19:00h obuhvata i predavanje Susane Blas, istoričarke savremene umetnosti, specijalizovane za audio-vizuelno stvaralaštvo, a koja je i kustos ovog projekta.
utorak, 15. novembar, 12:00 – 20:00h
II ciklus: GORKO-SLATKI SNOVI (53’)
III ciklusI: STVARAJU I KLIPOVE… (48’)


Španski video-klip doživljava ponovni procvat zahvaljujući naporu malih producentskih kuća koje nezavisno nude inovativna i kvalitetna dela koja se napajaju savremenom i eksperimentalnom umetnošću.

Istovremeno, neki vizuelni i likovni umetnici koji su svoj rad razvijali u muzejima i galerijama, takođe su napravili muzičke klipove dajući im lični pečat. Takav je slučaj sa umetnicima poput Marine Nunjes, Danijela Kuberta, Manua Aregija, Rut Gomes, Žoana Moreja ili Isijar Okaris, između ostalih.

Ciklus je sastavljen od dvadesetak audio-vizuelnih dela, odabranih među novijom produkcijom eksperimentalnog španskog muzičkog videa i raspoređenih u tri ciklusa. Prva dva se odnose na radove u produkciji hrabrih autora nezavisnog klipa koji odustaju od komercijalnih formata i okreću se inovaciji. Treći ciklus okuplja jedinstvene komade koje nisu napravili reditelji, već likovni umetnici.

Otvaranje ciklusa, u ponedeljak u 19:00h obuhvata i predavanje Susane Blas, istoričarke savremene umetnosti, specijalizovane za audio-vizuelno stvaralaštvo, a koja je i kustos ovog projekta.

Potrebne su ti knjige? Biblioteka Fakulteta ti je uvek na raspolaganju

Svaki akreditovani fakultet u svom sastavu mora da imam biblioteku. Fakultet za medije i komunikacije ima biblioteku sa šest hiljada knjiga (oko tri hiljade naslova). Ova ne tako mala biblioteka, formirana je da zadovolji potrebe studenata, bar kada su neophodne knjige iz gradiva. Takođe, nema tu samo stručne literature, može se svašta naći, pa čak i štiva na engleskom i drugim jezicima. „Knjige su uređene po univerzalnoj klasifikaciji, dakle prema određenim stručnim grupama. Biblioteka ne sadrži samo knjige neophodne za oblasti koje se izučavaju na Fakultetu, već i iz drugih, raznih oblasti“, objašnjava mr Jasmina Racković, bibliotekarka.

Ono što treba posebno naglasiti, jeste da su sve knjige predmetizovane. Student može da dobije spisak knjiga sa temama koje su mu neophodne. „Studentima se pružaju i druge vrste informacija, ukoliko željene knjige nema u fakultetskoj, ja efikasno mogu, putem interneta, da proverim da li te knjige i pod kojim brojem, ima u ostalim bibliotekama. Informacije koje dajem su kompletne“, napominje bibliotekarka Jasmina Racković.

Neophodno je, na ovaj način, ukazati na veoma malu zainteresovanost studenata za korišćenje biblioteke. Iako Fakultet ima oko hiljadu studenata, mali broj je posećuje, a ima i onih koji je gotovo nikada nisu koristili. „Biblioteka je na raspolaganju svima, svakoga dana od 11 do 16 časova. Uvek sam spremna da ostanem i duže, ukoliko je to studentu potrebno. Mislim da je nedovoljno koriste. Ja to pripisujem ekspanziji interneta, gde  biblioteka više nije jedino mesto za informisanje, u ovom slučaju studenata. Ovde im nudimo jako dobre uslove za čitanje i rad. Po evidenciji koju ja vodim, dnevno mi se obrati za pomoć od sedam do deset studenata. To svakako nije dovoljno, ali se dešavalo da nekada bude puna čitaonica“, kaže bibliotekarka.

Najvažnije je da korisnici biblioteke imaju mogućnost korišćenja literature u okviru iste, a mogu da čitaju i njihovu. „Na usluzi su im takođe i diplomski radovi njihovih kolega, predmetizovani i spremni za upotrebu. Ukoliko je to neophodno, ja mogu izaći u susret i dozvoliti studentu da iznese knjigu van Fakulteta na nekoliko dana. To jako lepo funkcioniše jer imam dobru saradnju sa studentima. Niko nikada nije zadržao ili oštetio pozajmljenu knjigu i uvek se poštuju rokovi predviđeni za vraćanje iste“, ljubazno objašnjava Jasmina Racković.

Uredno se vodi i lista deziderata, odnosno potražnje od strane studenata, knjiga kojih nema u biblioteci. U tom slučaju se neophodna literatura dostavlja dekanatu koji efikasno nabavlja  sve  što je moguće. „Pre godinu dana, profesori su bili na studijskom putovanju u Americi. Tom prilikom su doneli oko pedeset knjiga koje nisu zastupljene u našim bibliotekama. To su samo neke od prednosti koje ova biblioteka ima“, zaključuje bibliotekarka Racković.

Najvažnije je da biblioteka stoji na usluzi svima vama, a vi  odlučite da li ćete i koliko koristiti njene kapacitete. Za sve koji ne znaju, mada odbijamo da pomislimo da takvi postoje, nalazi se na prvom spratu Fakulteta i otvorena je svakog radnog dana od 11 do 16 časova.

by Dimitrije Gašić, Media centar FMK

NOVINARI LJILJANA SMAJLOVIĆ I DRAGAN JANJIĆ GOVORILI O NEZAVISNOSTI MEDIJA NA SEEMFU

Na petom po redu održanom SEEMFu u Beogradu, prve večeri se govorilo o medijima, novinarima i njihovim problemima i nezavisnosti medija danas.  O tome su govorili Ljiljana Smajlović, novinarka i predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) i Dragan Janjić, novinar i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Na samom početku, Dragan Janjić se osvrnuo na prethodni govor premijera i zakon koji treba da bude donet, a tiče se medijske strategije koja pobiljšava poziciju novinara u Srbiji. Donošenje medijske strategije zakonski je jako bitno. Međutim, ona kao takva je samo papir. Potrebno je da strategija zaživi i da se u korenu saseku određeni problemi i pojave. Da bi novinarstvo bilo nezavisno, potrebno je da se smene sve „medijske gazde“ koje kontrolišu medije i zaposlene u istim. Jedna od strategija je i da se otvori šest javnih servisa. Uzimajući u obzir da sadašnjem, uzgred i jedinom, javnom servisu, plaća pretplatu samo 37 procenata stanovništva, novonastali servisi ne bi imali odakle da se finansiraju. Tako bi koristili državni budžet i opet ne bi imali nezavisne medije- tvrdi Janjić.

Bivša glavna i odgovorna urednica Politike Ljiljana Smajlović, posebno je istakla probleme sa kojima se susreću novinari u njihovom poslu gotovo svakodnevno. Postoje razne vrste pritisaka i načina na koji se manipuliše medijima. Situacija je znatno teža nego za vreme Miloševićeve vlasti jer se tada znalo ko se kome priklanja. Danas ne znamo ko stoji iza čelnika na vlasti, ko je pod čijim uticajem, ko kontroliše medije koji izveštavaju- kaže Ljiljana Smajlović.

Novi zakon, koji želi da medije učini transparentnijim, bi trebalo uskoro da stupi na snagu. Prvenstveno nas je zanimalo zašto je on toliko bitan i zašto je neophodno da se vlasnici medija promene? Jako je važno da zakon, koji treba da bude donešen, kao što sam već pomenuo, ne bude samo slovo na papiru, već da se primenjuje. Svaki medijski radnik mora da bude bezbedan i nesmetano objavljuje sve što želi. Podjednako je važno, da vlasnik medija ne bude neki kriminalac ili da ima bilo kakve veze sa istim, već neko ko nema uticaja ni na kakve političke i kriminalne diskurse- objašnjava Dragan Janjić, bivši glavni urednik novinske agencije Beta.

Ljiljana Smajlović se pozvala na zakon u ostalim evropskim zemljama koji je u službi svih zaposlenih u medijima. Potrebno nam je trajno rešenje koje će zaštititi prava novinara u Srbiji. Ne bih se složila da novinari nisu dovoljno hrabri. Njima je ugroženo radno mesto i strah ih je da ga ne izgube- napominje Smajlović.

Dobro je osvrnuti se na trenutno stanje u Srbiji, vezano za poziciju novinara, a i na kolege koji su ubijene baveći se novinarstvom. Među njima su Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija, a od nedavno je i novinarki Insajdera Brankici Stanković, dodeljena policijska pratnja zbog ugrožavanja lične bezbednosti . Jako je važno pomenuti žrtve u ovom poslu i time pokazati koliki je imperativ da se zaštite medijski radnici. Potrebno nam je žrtvovanje i hrabrost, izjavila je Ljiljana Smajlović. Mora neko da se žrtvuje. Meni je drago što ste pomenuli naše nastradale kolege i što možemo da kažemo da su upravo oni, nažalost, žrtve loše regulisanog zakona, ukoliko je uopšte i postojao. Ja bih, pored Brankice Stanković, pomenula i kolegu Vladimira Mitrića, on je večeras prisutan, kome je od 2005. ugrožen život i dvadeset četiri sata je pod pratnjom policije. Osvrnula bih se i na slučaj Jelene Spasić, novinarke lista „Nacionalni građanski“ koja je dobila otkaz i krivično se tereti da je nanela štete državi iznevši tajne podatke Ministarstva odbrane- zaključuje Smajlović.

Govorilo se i o novinarskoj kolegijalnosti, kao i o tome zašto svi mediji nisu istu vest preneli i time sprečili da se samo novinarka Jelena Spasić tereti krivično. Međutim, mali broj kolega se usudio da objavi tu vest. Većina učesnika na ovom skupu smatra da to nije do novinara ili urednika, već do „medijskih gazda“ koji još uvek dominiraju javnom scenom. Uvek stoje iza kulisa i tako blokiraju put ka stvaranju nezavisnih medija u Srbiji.

By Dimitrije Gašić, Media centar FMK

PREMIJER SRBIJE MIRKO CVETKOVIĆ OTVORIO PETI SEEMF U BEOGRADU

Peti po redu Jugoistočni Media Forum, održan je 2. i 3. novembra u Sava Centru. Dobrodošlicu gostima, domaćim i inostranim, poželeo je premijer Srbije, Mirko Cvetković. On je tom prilikom izjavio da su mediji u Srbiji važan faktor i da su, kao takvi, neophodni.

-          Zdravo demokratsko okruženje leži na nezavisnim medijima, ne samo na društvu. Neophodno je istaći da mediji imaju i obrazovno-kulturnu ulogu i moraju da postoje jer su neophodni na putu ka evropskim integracijama.

Ministru su postavljali pitanja kolege iz inostranih medija. Iskoristili su priliku da se dotaknu teme Kosova i političkih aktuelnih situacija, pa je glavna tema, a to je svakoko nezavisno novinarstvo, potpuno palo u zapećak.

Mihaela Šuštaršića,  novinara STA News Agency iz Ljubljane, interesovalo je kakvo Srbija ima rešenje, ukoliko ne prizna nezavisnost Kosmeta i na koji način srpska vlast želi da uspostavi kompromis?

-          Svaki problem može i mora biti rešen diplomatskim dogovorom. Mi, služeći se diplomatskim veštinama, moramo postići održivi kompromis jer ne želimo da prihvatimo nezavisnost srpske pokrajne. Takođe se zalažemo i za pomirenja u regionu, pre svega albanskog i srpskog naroda. Problemi su izuzetno složeni, a mi radimo na njihovim razrešenjima.

Kolega iz Slovenije je još malo insistirao, prvenstveno zbog evropskih integracija i želje da ministru dočara lepotu EU kroz uređenost države iz koje dolazi, a koje je do pre dve decenije bila pod okriljem Jugoslavije.

-          Ako bismo se osvrnuli na izveštaj komisije EU, ni u jednom momentu nisu kritikovali ekonomiju ili politiku Srbije. To me jako čini sretnim jer je stepen promena u društvu veliki. Najveći problem koji su istakli je Kosovo i njegova nezavisnost. Znam zašto i sam narod negativno reaguje na reformatore, naprosto to svaka reforma iziskuje. Bitno je da do pozitivnih promena dolazi sve više.

Što se Evropske Unije tiče, većina, oko sedamdeset posto, nekada je bilo za priključenje. Onda je usledila i aktuelna situacija na Kosovu, pa je procenat pozitivnih stavova o integracijama spao na četrdeset šest. Siguran sam da je to privremeni trenutak i da je, pored Kosova, negativno uticala i ekonomska kriza na narod, ne samo srpski, već i ostalih evropskih zemalja.

Iako se predpostavljalo da će se od teme udaljiti svi, pa i novinari koji su postavljali pitanja, bilo je neočekivano da se glavne teme, o nezavisnim medijima, više neće dotaći. Za sam kraj, kolega iz  Hrvatske se interesovao oko pomirenja dveju zemlja i budućoj saradnji.

-          Odnosi Srbije i Hrvatske su jako bitni. Ne mislim da su se odnosi pogoršali, iako je bilo izjava koje su mogle negativno da utiču na odnose. Moramo da nastavimo sa pozitivnim trendom i poraditi na što boljoj saradnji do izbora u Hrvatskoj.

Ipak, tema o kojoj je trebalo da se razmatra jedva da je bila i pomenuta. Razumno je, imajući u vidu situaciju na Kosmetu kao i želju svih gostiju sa strane da se što više informišu o aktuelnim temama.

By Dimitrije Gašić,  Media centar FMK