Na Azurnoj obali

Pripremila: Ana Marković

„Ima umetnika koji sunce transformišu u žutu tačku, međutim ima i onih koji, uz pomoć svoje umetnosti i inteligencije, od žute tačke stvore sunce.“

Izložba Pabla Pikasa, pod nazivom „Na Azurnoj obali“, najposećeniji je događaj u Beogradu. Ova postavka velikog španskog umetnika, sastoji se od oko 100 eksponata keramike, predmeta od srebra i zlata, plakata. Generalni pokrovitelj izložbe je Reiffieisen banka, a izložbu su podržale i kulturne institucije: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Institut Servantes i UK Parobrod, kao i Privredna komora Srbije.

„Ako nemam crvenu boju, ja koristim plavu“

Zahvaljujući galeriji „Deva Puri“ iz Slovenije, domaća publika ima priliku da vidi do sada najmanje izlagane eksponate. Pre Beograda, ova izložba bila je na Bledu, u Sloveniji, a nakon Beograda nastavlja svoj put do Dubrovnika.

„Umetnost  je laž koja nam omogućava da shvatimo istinu“

Osim izložbe, imate priliku da prisustvujete predavanjima i kratkim filmovima koji govore o delima i liku Pabla Picassa. Osim izložbe, vikendom se održavaju radionice keramike, koje je organizovala Ustanova kulture  Parobrod u saradnji sa organizatorima izložbe. Radionicu mogu pohađati polaznici svih starosnih doba, bez obzira na prethodno iskustvo u bavljenju ovom tehnikom. Priliku za prijavljivanje imate od 17. marta, kada počinje drugi krug za prijavljivanje. Zbog velikog interesovanja, radionice će se odvijati u tri kruga. Program vode diplomirani keramičari unikatne keramike, Miona Stefanović i Tamara Papestijević.    

 „Ja ne tražim.Ja pronalazim.“

U leto 1946. godine, boraveći u zalivu Huan, Pikaso odlučuje da poseti godišnju izložbu grnčarije u Valoriju. Valori je bio poznat po plodnoj zemlji, koja je davala glinu izuzetnog kvaliteta, a još od rimskog doba pa sve do dvadesetih godina 20. veka, predstavljao je i važan centar za proizvodnju keramike. Na ovoj izložbi Pikasa je naročito zainteresovao štand “Madura” (Madoura) pa je zatražio da upozna autore radova.

Porodica Rami (Ramié) ga je pozvala u svoju radionicu Madura. Spremno je prihvatio izazov, pa je, poigravajući se svežom glinom, izmodelovao tri predmeta koji su ostavljeni da se osuše i ispeku. Nakon godinu dana Pikaso se vratio i zatražio da vidi svoje radove. Na njegovo oduševljenje bili su u izvanrednom stanju. To ga je podstaklo da se ponovo baci na posao.

 Deo radionice bio je preuređen za njegove potrebe i sve do 1973, kada je preminuo, izradio je veliku kolekciju predmeta od keramike radeći u ovom novom materijalu koji je toliko zavoleo. 

„Slikam predmete onako kako ih shvatam, ne onako kako ih vidim“

Dok je radio sa keramikom, uporedo sa tehničkim savetima Suzane Rami, namerno je menjao položaje pojedinih delova (drške ili siska na čajniku) prilikom pravljenja predmeta dobijajući genijalne, potpuno originalne facijalne i anatomske oblike. Koristio je nestandardne alate za obradu površine, poput kuhinjskih noževa ili izbušenog posuđa. Dominantni motivi Pikasove keramike postali su: lica, mrtva priroda, životinje kao što su ptice, koze, ribe, mitske scene Kentaura i Fauna. Kao i u ranijim periodima pokazuje interesovanje za borbe bikova i toreoadore, ali i za klasične pejzaže jednostavnog mediteranskog života.

“Sve što možete da zamislite je stvarno”

Kao jedan od najvećih grafičara 20. veka, Pikaso je želeo da pronađe način da probrane radove kopira, ali i održi kvalitet gravure. Zahvaljujući porodici Ramie, proizveo je radove koji su postali poznati kao “Edicija Pikaso”. Izdanja koja se tiču keramike pružaju uvid u stvaralaštvo jednog od najvećih umetnika dvadesetog veka.