piše: Dimitrije Gašić
Bilja je rado za Media centar FMK govorila o etno muzici u Srbiji danas, zbog čega je publika u inostranstvu zainteresovanija za srpsku tradicionalnu muziku od nas, kada je sve Srbija nije podržala i zbog čega je grad Beograd nije finansijski podržao u otvaranju besplatne škole etno pevanja.
MC: Zašto je etno muzika popularnija i traženija u inostranstvu nego u Srbiji?
Bilja: Takva je klima trenutno kod nas, druga vrsta muzike je primarna, pa je etno muzika interesantnija, pretpostavljam, u svetu jer su tamo ljudi, čini mi se, kao pripremljeni za takve nastupe i male tradicije. Kod nas, ne računajući jedan manji deo, ljudi nisu zainteresovani za tu vrstu muzike. Ipak, mi imamo sjajnu publiku, odlične kritike i fanove koji prate naš rad.
MC: Koja vrsta publike je zainteresovana za vaše nastupe u inostranstvu?
Bilja: Mi uglavnom nastupamo na stranim festivalima, a tu dolazi najviše strana publika. Kada čuju neki naši ljudi, svakako da dolaze i oni. Bistrik i ja smo se dogovorili da ne držimo koncerte kako se to očekuje od pevača koji dolaze sa ovih prostora: u kafani ili klubu gde su stolovi, hrana, piće. Ova muzika zahteva posebnu vrstu pažnje, muzika koju izvodimo je više koncertna, a ne zabavljačka.
MC: Izjavili ste da je Etno muzika, ne stilizovana s vaše strane, prilično suvoparna. Znači li to da pesme vremenom gube na autentičnosti?
Bilja: Stilizaciju su radili veliki muzički kompozitori poput Čajkovskog i cele ruske škole. Pesma mora da živi i da nastavi njen put i to je jedini način da se tradicija prenese. Menjaju se u smislu da se na jedan već postojeći izraz doda lični, pa samim tim se autentičnost gubi. Ja nisam za to da se pesma drastično menja, Bistrik i ja se pridržavamo starih tradicionalnih zapisa i melodijom, što mi je jako važno, uspevamo da sačuvamo suštinu. Aranžmani su ti koji daju neku novu sliku.
MC: Interesantno je pomenuti da vas Srbija nije podržala kada ste, jedini iz Evrope pored Portugala, učestvovali na najvećem svetskom sajmu umetnosti u Brazlu.
Bilja: Ne bi bilo fer kada bih rekla da je izostala, pored materijalne, i moralna podrška. To je bio početak dvehiljaditih, vreme velikih promena, i nije bilo novca za plaćanje puta i svih pratećih troškova jedanaestočlanoj grupi u Brazil. Grčka nam je tada pomogla i prva je izdala naš album „Bistrik“. To je bila velika čast da jedna mala tradicija kao što je naša, bude predstavljena na takvoj manifestaciji. Etnomuzikolog, jedan od članova komisije, bio je fasciniran onim što mi radimo. Uspeh je naći se na istom festivalu sa afričkim, brazilskim i ostalim svetskim grupama.
MC: Zašto vas često porede sa Balkanikom?
Bilja: Obe grupe se bave tradicionalnom muzikom. Razlika je ta što Balkanika komponuje u duhu Etno muzike, a Bistrik uzima stare notne i audio zapise i stvara nove aranžmane. To je takođe neka vrsta komponovanja, u tome jeste lepota približavanja starog napeva novom aranžmanskom postupku.
MC: Na Badnji dan ste, putem Twitter naloga, svim ljubiteljima Vašeg rada, poželeli sretne praznike pesmom „Tebe pojem“ uz obrazloženje da je to duhovna himna rezervisana za jedan strani film. Da li još uvek čekate odgovor producenta?
Bilja: Još uvek čekam odgovor, tačnije da prođe cela ta procedura. Ne bih još uvek ništa govorila jer je takav dogovor. Reći ću samo da se radi o istorijskom filmu.
MC: 2009. godine ste dobili nagradu Vitez srpske muzike koju dodeljuje Klub privrednih novinara. Koliko su Vam važna ovakva priznanja?
Bilja: Nagrade su podstrek, ali ne treba da uljujkaju, već da služe kao motivacija za sve bolji rad.
MC: Pre nego što ste osnovali grupu Bistrik, izdali ste nekoliko solo albuma, a bili ste član grupe Suncokret. Nešto kasnije ste sa Đorđem Balaševićem osnovali grupu Rani mraz. Pesma Računajte na nas je bila toliko popularna, da vas je Josip Broz pozvao da nastupate pred njim na Kadinjači.
Bilja: Kada nas je pozvao, bili smo na velikoj turneji od Kopra do Bara. Iako smo bili usred turneje, nismo se usuđivali da odbijemo poziv. Bila je ogromna čast pevati ispred našeg „drugog oca“ i ja sam imala veliku tremu, iako je on bio dosta daleko od nas.
MC: Iako ste planirali da otvorite školu etno pevanja, koja bi za polaznike bila besplatna, zbog čega niko u gradu nije imao sluha za tu ideju?
Bilja: To je bila moja velika želja, da na taj način pomognem svim mladim ljudima. Nažalost, nisam dobila finansijska sredstva od grada Beograda, iako je reč o smešnoj sumi. Nije prvi put da je nešto tog tipa odbijeno od strane gradskih vlasti. Ja ne odustajem od škole, tako da ću je sigurno otvoriti i moraće da se naplaćuje, ali po simboličnoj ceni. Neće biti prvi put da Bistrik sve sâm finansira.
.JPG)
.jpg)
.jpg)
