четвртак, 29. децембар 2011.

Ulazak građana u kasarnu - Stvaranje društvenog centra u Novom Sadu

Pripremio: Bojan Vučićević




Aktivisti Inicijative za Društveni centar, ušli su 22. decembra u dvorište i u dva od četrnaest objekata u kompleksu kasarne „Arčibald Rajs“ u Futoškoj ulici.
Zbog nedostatka prostora za pojedince i grupe koje se bave aktivnostima od značaja za zajednicu, kao i usled nedostajanja pristupačnog prostora za nezavisne kulturne, sportske, obrazovne i društvene aktivnosti novosadske nezavisne organizacije i pojedinci, okupljeni oko Inicijative za Društveni centar odlučili su da kasarnu u Futoškoj pretvore u javni prostor.

Volonteri su istog dana uredili dvorište i dvorišne prostorije, a program Društvenog centra počeo je iste večeri. 

Radovi na uređenju prostora su u toku, a svi Novosađani su pozvani da se priključe akciji.

Organizatori su u kontaktu sa relevantnim državnim instancama u cilju dobijanja formalne dozvole za korišćenje prostora koji već pet godina stoji prazan. "

Lična karta - Marijana Radinović


Marijana Radinović
predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije



datum rođenja: 12.09.1979.
mesto rođenja: Zrenjanin
horoskopski znak: devica/devica
status veze: u vezi
obrazovanje: MA Komunikacije, FMK
karijera: predavačica na predmetima iz oblasti poslovne komunikacije, koordinatorka nastave na FMK
hobi: fitoterapija; istraživanje i pisanje (...u rangu bazične potrebe).
u slobodno vreme: vezujem diode i otpornike, seckam kolaž-papir i diskutujem sa decom o vrednostima i naučnim dostignućima J
volim da slušam: neotango, jazz, RnB; Tricky i Rachmanninof; krošnje visokih šuma.
najčešće gledam: širi okvir  
omiljena destinacija: plantaža urmi u Sahari
uzor: sve osobe i pojave koje upućuju na jednostavnost, mudrost i pragmatičnost    
neostvarena želja: Honda Transalp XL700V

понедељак, 26. децембар 2011.

Autor nаjvećeg univerzumа jeste bаlet mаjstor!


Koleginica Lea Abinun diplomirala je, pre 3 dana  na FMK,  sa temom Specifičan način neverbalne komunikacije-pokret, baziran na modernoj igri.
Uz nekoliko fotografija, sa njenog diplomskog ispita, pročitajte i nekoliko rečenica, iz njenog rada, o pocetku baletske umetnosti.


Bаlet je nаstаo iz novog nаčinа rаzmišljаnjа koji je smatrao da je čovek središte univerzumа i, da kao takav, može dа kontroliše svoje postojаnje kroz umetnost i nаuku. Koristeći muziku, kojа je imitirаlа tаčne proporcije hаrmonije sferа, čovek šesnаestog vekа je verovаo dа može dа privuče plаnetаrne sile. Ples, sаm po sebi, bio je imitаcijа nebeskog kretаnjа. Tako je nastao oblik umetnosti neverovаtne moći, u kome, kаo što je Mersenne nаpisаo u svom L’Harmonie Universelle (1626) : "аutor nаjvećeg univerzumа jeste bаlet mаjstor".



недеља, 25. децембар 2011.

Come è bella l'Italia!


Pripremila: Marija Petrović

     Pola sedam ujutru, još nije skroz svanulo. Naravno, pa novembar je. Kiša pada,  baš divno vreme za putovanje. Ulazim u autobus spremna na dvanaest sati klimanja, neumesnih komentara šofera i ispraznih priča mojih saputnika. Ali nema veze, videću Italiju, vredi.
 
 Nakon trinaestog sata putovanja i dve pauze na granicama Hrvatske i Slovenije, konačno stižemo u Firencu, rodno mesto Mikelandjela, Dantea, Makijavelija i čuvene vladarske monarhije Medici.  “ Italijanska Atina”  kako je neki nazivaju zbog njenog umetničkog i kulturnog značaja, Firenca leži na reci Arno i poznata je po svojoj srednjovekovnoj kulturi, a posebno kao kolevka italijanske renesanse.


Odmah polazim u obilazak gradskih spomenika. Prvo nailazim na Cattedrale di Santa Maria del Fiore, Firentinsku katedralu sa Giottovim tornjem, krstionicom i prvom renesansnom kupolom, čija velicina oduzima dah. Laganim hodom nastavljam ka obali reke Arno. Pogled mi se zaustavlja na Ponte Vecchio (Stari Most) i kroz glavu mi prolaze priče vezane za istoriju tog mosta. Nekada su se u malim radnjama na mostu kupovali katanci koje bi zaljubljeni kačili na most, a ključeve bacali u reku Arno i na taj nacin “zaključavali” svoju ljubav. U istom trenu proklinjem italijanske vlasti koje su to pre nekoliko decenija zabranile. Već je počeo da pada mrak, pa krećem ka prevozu koji nas vodi do hotela.
   Konačno malo lepše vreme. Ustajem u devet, pola sata putovanja brodićem i dolazim u Veneciju, grad mostova i karnevalskih maski, umetnika i turista. Nestrpljivo se iskrcavam pred mnoštvo uličnih prodavaca sa  “original” torbicama i krpicama, spremnih na cenkanje. Ljubazno odbijam sve ponude i nastavljam ka Trgu Svetog Marka ( Piazza San Marco) koji vrvi od turista sa fotoaparatima i mnostva belih golubova. Na samom trgu primećujem prelepu baštu kafica sa čitavim orkestrom u smokinzima, i samo par gostiju. Kasnije saznajem da kafa tamo košta koliko moj nedeljni dzeparac. Zalazeći u senovite prolaze, izdvojena od gungule i škljocanja aparata, otkrivam svu fantasticnost “Kraljice Jadranskog mora”, kako mnogi nazivaju Veneciju.  Šetajuci obalom pored Canala Grande koji deli Veneciju na dva dela, nailazim na Ponte del sospiri (Most uzdisaja) sagradjen u 17. veku da bi spojio Duždevu palatu sa zatvorskom zgradom. Prema predanju, preko njega su  sprovodjeni zatvorenici kojima su izrečene presude. Naravno kupujem sebi karnevalsku masku, za suvenir, jer u suprotnom kao da i nisam bila u Veneciji.


   Ponovo klackanje u autobusu, ponovo komentari šofera, ali srećom samo neka dva sata. Stižemo u Pizu. Krivi toranj, zvonik katedrale u Pizi mi je, naravno, najveća atrakcija. Stvarno je kriv!  Nakon završetka gradnje pomerao se 1 mm godisnje. Obilazeći malo i bolje ga zagledajući, primećujem na besprekorno pokosenom travnjaku spomenik vučici, po predanju majci Romula i Rema, osnivača Rima. Ispred katedrale mogu se videti turisti koji pokušavaju da fotoaparatom ovekoveče momenat kako “pridržavaju” toranj. Sedam u obližnju piceriju i narucujem italijanski specijalitet- pizzu.  Zaista fenomenalan osecaj, zalazeće sunce, vrela pizza i krivi toranj u pozadini. Come è bella l'Italia!

  

петак, 23. децембар 2011.

TaTa – „Beauty in the dark”


Beauty in the dark je kolekcija koju je Tatjana Tatalović predstavila  20. Decembra u UK Parobrod. Inspirisana muzikom Yasiin Bey-a kao i životom u Njujorku, TaTa je prva linija muške odeće za sezonu jesen/zima 2012. Namenjena je talentovanom, mudrom i emotivnom muškarcu koji svojim stilom odevanja ne prati trendove već uživa u sopstvenoj autentičnosti. Za muzičku podršku pobrinula se  Dada Selectah, poznata beogradska DJ.



Tatjana Tatalović je slikarka i istoričarka umetnosti po zanimanju, pristupa modnom dizajnu kao slikarskom platnu, preko koga prenosi strast i emocije. Korišćenjem novih kao i prirodnih materijala zahvaljujući saradnji sa kompanijom Textil, Tatalovićeva prožima odeću sa duhom koji je moderan, svež kao i klasičan u svojoj eleganciji.
Od osnivanja, brend TaTa je priznat i cenjen zbog savremenog dizajna, a 2009. godine nagradjen je Elle Fashion Awards-om koji je magazin Elle dodelio za najupečatljivu kolekciju na beogradskoj Nedelji Mode. Osim na domaćim modnim dogadjaima, TaTa je predstavljen i Americkoj publici na DC Washington FW kao i uskim Njujorskim modnim krugovima.
Pogledajte galeriju fotografija koje je za Media Centar FMK napravila Anja Turanski.
link

Lična karta - Sanja Petričić


Sanja Petričić
predavačica  na Fakultetu za medije i komunikacije 


datum rođenja: 13. 5.1978.
mesto rođenja: Beograd
horoskopski znak: bik
status veze: u vezi
obrazovanje: osnovne studije - Oberlin Konzervatorijum, SAD, magistarske studije  Džulijard, SAD, doktorske studije – FDU, Srbija
karijera: koncertna pijanistkinja, predavačica, istraživačica, menadžerka projekata
hobi: planinarenje
u slobodno vreme : putujem, planinarim, plivam, posećujem koncerte i pozorišta
volim da slušam: klasičnu muziku, jazz
najčešće gledam: komedije
omiljena destinacija: Firenca, Italija
uzor: Klara Šuman
neostvarena želja: trudim se da većinu želja ostvarim tokom života

среда, 21. децембар 2011.

Top 5 destinacija za doček Nove 2012. godine koje prijaju svakom džepu!


Pripremila: Divna Ilijić

Ako ste odlucili da ove godine necete sedeti na nekoj žurci sa društvom ili birati klubove i restorane koji nude najbogatiju novogodišnju ponudu-mi vam  pružamo rešenja koja će prijati i vama i vašem džepu, a uz to vam garantujemo i fantastičan provod.


Beograd


Nemate dovoljno novca, muka vam je od klasičnih novogodišnjih dočeka u nekom od beogradskih klubova, nemate ideju za organizovanje zanimljive privatne žurke – ako vas muči neki od ovih problema rešenje možete potražiti na ulicama Beograda. U ovogodišnjoj “najluđoj noći” Beograđani će imati prilike da čuju muziku proverenih zabavljača - “Plavi orkestar”, “Galija”, “Van Gog”, Sergej Ćetković, a sve to će biti propraćeno i spektakularnim vatrometom. Osim njihovog nastupa, stanovnike prestonice očekuju i brojni drugi sadržaji i to ne samo u noći između 31. decembra i 1. januara.


Milano


Milano je veoma popularna destinacija u poslednje vreme. Grad večitog šopinga, noćnih provoda, kulture i konstantne gužve na ulicama može da se učini kao vrlo primamljiva destinacija u kojoj ćete baš 31. decembra dočekati Novu godinu. Turističke agencije nude boravak u ovom predivnom gradu već od 129 evra, a aranžman obuhvata putovanje udobnim turističkim autobusom, tri noćenja sa doručkom. Vatromet može da počne!

Slovenija


Čuli ste lepe utiske sa putovanja svojih poznanika o predivnoj Sloveniji? Nemojte da ostane na tome da samo vi slušate preprečivanja zanimljivih putovanja. I vi možete da budete onaj koji će da priča o fantastičnom provodu, ako se opredelite za doček na Bledu. Priprema za najluđu novogodišnju noć, svečana večera i romantična vožnja do jezera uz predivan vatromet može da bude nezaboravan trenutak! Cena ove prave poslastice iznosi 110 evra, a obuhvata prevoz udobnim autobusom, dva noćenja sa doručkom u centru Kranja.

Sofija


Kažu da je doček Nove godine na Trgu Sofije uz fantastičan vatromet jedno od najpozitivnijih iskustava u životu! Nesumnjivo ćete uživati i u obilasku Crkve Aleksandra Nevskog, Ruskve crkve, Sobranje.. Aranžman za Doček Nove godine u Sofiji možete da pronađete već od 70 evra i obuhvata prevoz autobusom i jedno noćenje sa doručkom. Odbrojavanje može da počne!


Beč


















Za kraj smo ostavili Beč kao pravu poslasticu! Podjednako lep preko cele godine, a nekako čaroban i još lepši kada na scenu stupe božićni i novogodišnji paznici. Ako želite da osetite pravi duh svečanosti, uživate u gastronomskim užicima, odličan provod uz valcere i to sve ispod velikog vatrometa koji će održava na Prateru, na pravom ste mestu. Za vas je Beč idealno mesto na kojem ćete sa osmehom ući u Novu 2012. godinu. Aranžman se može pronaći već od 189 evra, a obuhvata prevoz autobusom i tri noćenja sa doručkom.





Lična karta-Amra Latifić


                              Amra Latifić
predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: januar, 1980.
mesto rođenja: Beograd
horoskopski znak: vodolija
status veze: u braku
obrazovanje: završila sam Filološku gimnaziju u Beogradu, diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirala sam pri Rektoratu Beogradskog univerziteta umetnosti na Katedri za teoriju umetnosti i medija, tema: ruska avangarda i postmoderna
karijera: napisala sam dve knjige o glumi i avangardi, snimila sam tri filma, italijansku seriju, režirala i izvodila monodramu i druge predstave. Radila sam na filmskim festivalima. Učestvovala sam na brojnim međunarodnim skupovima vezanim za umetnost i kulturu u zemlji i inostranstvu. Usavršavala sam se u Rusiji i Italiji
hobi: srećom, dosta toga se prepliće sa poslom – gluma, pisanje, slikanje, joga, putovanja, planinarenje...   
u slobodno vreme: ...sam maksimalno slobodna
volim da slušam: Paco de Lucia, Chopin, hip hop, Ravel, Santana, N.e.r.d, Amalia Rodrigues
najčešće gledam: sporedne stvari u glavnim događajima
omiljena destinacija: Sevilja, Ronda..... u Andaluziji se najbolje osećam, Berlin, Marakeš, Petrograd, Venecija, Afrika
uzor: tome nisam sklona
neostvarena želja: da uskoro upravljam kosmičkim brodom

уторак, 20. децембар 2011.

Intervju sa Antonelom Rihom – autorkom i voditeljkom emisije “Raspakivanje”.



Pripremio: Dimitrije Gašić

Specijalno za Media centar FMK govori o karijeri, ambicijama, zašto je prešla sa B92 na RTS, zbog čega više nema njene autorske emisije i ko je odbio da gostuje u istoj.

















MC: Završili ste etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a bavite se novinarstvom. Koliko Vas je to usmerilo da se bavite poslom koji je u službi naroda?
Antonela: Kada sam upisivala etnologiju, sada se to zove antropologija, mislila sam da ću time da se bavim. Fakultet mi je dao znanje koje mi je kasnije u novinarstvu i te kako bilo potrebno. Imala sam ambicije da gradim univerzitetsku karijeru, ali te osamdesete su takođe bile krizne u Srbiji, pa su meni kao etnologu, pitanja koja otvara ova nauka, pomogla da razumem tekuće događaje koje sam kao novinarka pratila.

MC: Od 1988. do 1992. ste honorarno radili na Radiju Beograd. Vi ste odabrali, u vreme masovnog otpuštanja sa radija, da sami date otkaz.
Antonela: Ja sam tada bila honorarac pred stalnim radnim odnosom, ali sam primala platu. Kada je nekoliko hiljada ljudi u nekoliko meseci ostalo bez posla, odnosno oterano na prinudne odmore, onda sam ja svojevoljno napustila Radio Beograd jer su oterani ljudi koje sam posmatrala kao autoritet  i od kojih sam učila.

MC: Trinaest godina ste radili na radiju B92, a kasnije i na istoimenoj televiziji. Kao izveštač ste boravili na Kosovu do samog bombardovanja 1999.
Antonela: Kada sam počela da radim, jedan rat je već bio gotov. Radila sam kao novinarka koja radi reportaže van Beograda. U to vreme, mnogo manje sam radila politiku, a više događaje koji su obeležili burna vremena: štrajkovi u Kragujevcu, pa do Kosova čija priča počinje 1997. Odatle sam izveštavala sve do 24. marta 1999. kada su svi novinari proterani u Srbiju.



MC: U vreme kada ste radili na adiju B92, izjavili ste: „Radim u redakciji koja te kritikuje kada pogrešiš, ali i hvali ako nešto dobro uradiš“. Koliko je ovakva atmosfera značajna za rad jednog novinara?
Antonela: Za mene je to iskustvo bilo jako dragoceno. Do 2000. smo bili mala radio stanica sa velikim uticajem. Čuli smo se u tri ulice u Beogradu, ali je naš program reemitovan i slušala ga je cela Srbija. Jaka ekipa uticajnih novinara je tada radila na jednom radiju. Bilo je puno međusobnih kritika i pohvala. Sve u svemu, jedna veoma zdrava atmosfera koja se meni više nije ponovila.

MC: B92 je bio poznat i kao alternativa svim Vladinim medijima devedesetih godina. Po čemu ste se izdvajali?
Antonela: Radio je bio poseban jer ste tu mogli da čujete drugačije vesti od vesti sa državnih medija, drugačiju muziku koju, usled embarga i izolacije, niko nije mogao da čuje. Jednom rečju, bili smo alternativa svemu što je tada predstavljao mejnstrim.


















MC: Dobitnica ste nagrade Jug Grizdelj za 2003. godinu. U obrazloženju je navedeno da ste „u svom radu spojili odgovornost sa hrabrošću i veštinom“. Koliko je to bitno za jednog  novinara – istraživača?
Antonela: Svakako da jeste. Mada, ja se uvek prepadnem kada neko pomene hrabrost u kontekstu novinarstva jer ja ne mislim da novinari ne treba da budu hrabri, već da rade svoj posao. Jako je loše da se u bilo kojem društvu, ono što rade novinari, smatra hrabrošću. Nažalost, živimo u društvu u kom se neke teme nikada ne pokreću, pa kada neko to učini, ispada hrabar. Ne, on je samo novinar. Nagrada mi je jako draga, tada sam radila kao urednica na radiju B92, pokrenuli smo emisiju Kažiprst koja je kasnije postala referentna u većini medija.

MC: Hladnoća, staloženost i smirenost – neke su od osobina koje Vas karakterišu, kako se navodi u obrazloženju nagrade Jug Grizdelj. Koliko Vam je to pomoglo, konkretno 2000. godine, kada Vas je Vojislav Šešelj na konferenciji za štampu nazvao izdajnikom, špijunom i odgovornom za ubistvo Pavla Bulatovića?
Antonela: Ta konferencija i moj duel sa njim je dosta odjeknula u javnosti. Nevladini mediji, tačnije urednici, solidarno su bojkotovali SRS sve do izbora iste godine. To je odličan primer medijske složnosti, jer sam se slučajno ja zatekla prekoputa Šešelja, mogao je da bude bilo ko.

MC: Vratimo se na Vaš angažman od 2009. Nakon trinaest godina rada na B92, odlučili ste se da pređete na RTS. Zašto?
Antonela: Nema tu neke velike drame. Mislim da je problem što smo naučili da neko treba doveka da radi posao isključivo u jednoj firmi. To ne bi trebalo da bude tako. Ja sam u jednom momentu osetila potrebu da idem dalje. To je bio sticaj okolnosti koji je ukazivao na to da mi je potrebno nešto drugo.

MC: Pojedini mediji su preneli vest o Vašem angažmanu na RTSu kao „želju za ličnom afirmacijom“. Da li je to tačno?
Antonela: Imala sam i do tada afirmaciju, ali je svakako potpuno drugačije raditi na Javnom servisu jer vas gleda mnogo više ljudi. Nije to bio motiv, ja sam dugo radila intervjue, razne novinarske forme, pa sam htela da radim nešto novo. 

MC: Radili ste emisiju „Raspakivanje“ koja se trenutno ne snima zbog izborne kampanje. Na osnovu čega ste birali goste?
Antonela: Ne radim trenutno tu emisiju jer su političari, za vreme izborne kampanje, pod drugom vrstom pažnje. Morala bih da uletim u autocenzuru. Govoriti o nekoj ličnosti, konkretno u mojoj emisiji, predstavljalo je neku vrstu promocije. Naravno da imam svoje favorite, ali ne gledam to na taj način. Gledam koliko su potencijalni gosti relevantni, da li imaju određeni uticaj na javnost, na događaje koje prepoznaje širok krug ljudi.

MC: Poznato je da u pomenutoj emisiji, uspešno otkrivate javnosti profesionalne karijere medijskih ličnosti. Dosta gledalaca je promenilo mišljenje nakon Vaše emisije o pojedinim gostima. Znajući to, koliko ste se često susretali sa odbijanjem poziva za gostovanje?
Antonela: Bilo je i ličnog nametanja i odbijanja gostovanja. Imate one koji ne žele, pa u nekom trenutku požele, ali i one koji se nameću. Ja sam ta koja bira. Bilo je i onih o kojima je bila emisija, a koji nisu bili sagovornici.

MC: S obzirom da Vojislav Koštunica nije bio u emisiji , da li je on odbio da gostuje?
Antonela: Ja  sam postavila koncept emisije, tako da radim raspakivanje karijera ličnosti bez obzira da li prihvataju gostovanje ili ne. Oni su medijske ličnosti i to je moje pravo. Uvek ih obavestim i time skidam odgovornost sa sebe. Koštunica nije bio gost iz očiglednih razloga.

MC: Koga nikada nećemo gledati u Vašoj emisiji?
Antonela: Kada ste novinar, birate relevantne sagovornike, a ne one koji su vam simpatični ili manje simpatični. Ličnost koja je važna za gledaoce, građane, koja ima neku težinu, zaslužuje da gostuje. Nekada možete da procenite da li je zgodan trenutak da se ta osoba promoviše u medijima. Možete, kao autor, da procenite da li osoba koja širi mržnju, rasističke ideje i slično, zaslužuje medijsku pažnju. Kada ta osoba dođe na javnu scenu, onda zaslužuje da ga pitate sve što treba.

MC: Neki podaci, koje iznosite u emisiji, datiraju iz dalje prošlosti. Koliko     traju pripreme za jednu emisiju?
Antonela: Nekad i po nekoliko meseci samo za jednu emisiju. Dug je proces ugovaranja sagovornika, pretraga arhiva, snimanja i montaže koja traju i po deset dana. Radila sam i više emisija uporedo, pa mi je to stvaralo haos u glavi.


понедељак, 19. децембар 2011.

Izložba Sanje Iveković u Njujorku.

Još jedna ex-yu umetnica, u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku. 
Pogledajte kako je najavljuje MoMa, jedna od najuticajnijih institucija kulture na svetu.




Sanja Iveković
Sweet Violence
December 18, 2011–March 26, 2012

Sanja Iveković: Sweet Violence is the first retrospective in the United States of the work of Sanja Iveković, groundbreaking feminist, activist, and video and performance art pioneer. The exhibition is organized by Roxana Marcoci, Curator, Department of Photography, The Museum of Modern Art, New York.

Iveković (b. 1949, Zagreb), came of age in the post-1968 period in former Yugoslavia, at a time when artists broke free from institutional settings, laying the grounds for a form of opposition to official culture. In the 1970s Iveković probed the persuasive qualities of mass media and its identity-forging potential, and after 1990—with the fall of the Berlin Wall, the disintegration of Yugoslavia, and the birth of a new nation—she focused on the transformation of reality from communist to post-communist political systems.

The exhibition includes over 100 works, presenting the full range of the artist's practice from conceptual photomontage to video, social sculpture, and performance. Among the highlights, Iveković's series of photomontages, Double Life (1975–76), addresses the media's role in identity formation; the performance Triangle (1979) is a response to political cults of the leader and systems of political surveillance; the video Personal Cuts (1982) fuses historical inquiry with feminist politics; and the installation Report on CEDAW U.S.A. (2011) exposes the disregard for women's rights that today pervades both transitional societies and democracies that pretend otherwise. Iveković's major sculpture Lady Rosa of Luxembourg (2001), which, along with documentation of its original public presentation and critical reception, takes center stage in the Museum's Donald B. and Catherine C. Marron Atrium, adopts a generative approach to historical memory. Drawing on a remarkable 40-year artistic practice, the exhibition presents Iveković's unflinching view of gender roles, the official politics of power, and changes in national ideology.


Panel Discussion
A panel discussion focusing on art and politics takes place on Monday, December 12, at 6:00 p.m. Participants include Ivana Bago and Antonia Majača, curators, Institute for Duration, Location and Variables [DeLVe], Zagreb; Charles Esche, Director, Van Abbemuseum, Eindhoven; Sanja Iveković, artist, Zagreb; Bojana Pejić, art historian and curator, Berlin; and Martha Rosler, artist, New York. Roxana Marcoci, Curator, Department of Photography, The Museum of Modern Art, moderates the discussion. Tickets can be purchased at MoMA at the lobby information desk or the film desk, or online at MoMA.org/talks. This program takes place in The Celeste Bartos Theater at MoMA, in the Cullman Education and Research Building at 4 West 54 Street.

Performance
Sanja Iveković's performance Practice Makes a Master, with Sonja Pregrad, takes place on December 12 at 8:00 p.m., December 14 at 5:00 p.m., and December 15 at 7:00 p.m. Tickets can be obtained free of charge at MoMA at the lobby information desk or the film desk, or online at MoMA.org/talks. This program takes place in MoMA's Classroom B, in the Cullman Education and Research Building at 4 West 54 Street.

Publication
Sanja Iveković: Sweet Violence, a major publication featuring essays by curator Roxana Marcoci and literary critic Terry Eagleton, offers a philosophical context for investigating urgent issues such as women's rights, political activism, and collaborative tactics in art.


Sanja Iveković: Sweet Violence is made possible by MoMA's Wallis Annenberg Fund for Innovation in Contemporary Art through the Annenberg Foundation. Major support is provided by The Modern Women's Fund, established by Sarah Peter, and by The Andy Warhol Foundation for the Visual Arts. Additional funding is provided by David Teiger, The International Council of The Museum of Modern Art, Trust for Mutual Understanding, and The Junior Associates of The Museum of Modern Art.


*Image above:
Collection the artist. © 2011 Sanja Iveković.

недеља, 18. децембар 2011.

Dobre pesme treba malo da odstoje!

Električni Orgazam na promotivnoj turneji!

Pripremila: Tatjana Žegarac 



Rok sastav Električni Orgazam proslavlja tri decenije svog postojanja, i tim povodom oni su obradovali  fanove povratničkim albumom koji su spremali čak pet godina – dobre pesme treba malo da odstoje!
Novi album “To što vidiš to i jeste“ objavljen je u saradnji sa MTS-om i Domom omladine Beograda. Album se na srpskom tržištu pojavio u septembru ove godine i postigao je izuzetan uspeh u vrlo kratkom vremenskom periodu, dok je Dallas Records objavio ovo izdanje na teritoriji bivše Jugoslavije prošle godine. Grupa je trenutno na turneji po Srbiji...
„Jako smo zadovoljni  promotivnom turnejom po Srbiij, ljudi svuda pevaju naše pesme. Očigledno da je tih 50 000 prodatih diskova ipak završilo negde i da su ljudi naučili pesme što je i bila naša  ideja, zato smo i čekali na ovako neki period od godinu dana da  bismo uradili koncerte“ – izjavio je frontmen grupe Srđan Gojković Gile, i dodao:
„Svaki novi album donese i novu generaciju publike koja je u međuvremenu stasala i počela da se zanima za rokenrol i da izlazi na koncerte, tako je i sada,  ali naravno tu je deo i stare publike koja nas prati, i to nas raduje“
 Električni Orgazam je svoju turneju započeo koncertom u Inđiji, a potom su usledili i drugi gradovi - Požarevac, Kragujevac, Jagodina i Beograd. Uspešna serija koncerata se nastavlja, fanovi ih nestrpljivo iščekuju u Rumi, Nišu, Bečeju i Novom Sadu.


Promocija knjige Amre Latifić „Ideja o glumi:performativni artekosmizam“


Pripremila: Ana Marković

U Biblioteci grada Beograda,u ponedeljak, 12.decembra održana je promocija knjige „Ideja o glumi:performativni artekosmizam“ autorke Amre Latifić. O knjizi, kao i o samoj autorki na ovom skupu govorili su dr Miško Šuvaković, dr Jerko Denegri, Milan Vlajčić, kao i izdavač ove knjige Žarko Čigoja.
 
Amra Latifić je rođena 1980. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Filološku gimnaziju. Godine 2002. diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu – grupa za ruski jezik i književnost. Iste godine upisala je interdisciplinarne doktorske studije pri Rektoratu Beogradskog Univerziteta umetnosti, na Katedri za teoriju umetnosti i medija. 
Master rad, na trećoj godini ovih studija, pod nazivom "Odnosi avangardnih i postmodernih postupaka u kubofuturističkim i konstruktivističkim interdisciplinarnim delima" odbranila je 2005. godine. Diplomirala je glumu na FDU u Beogradu, 2008.godine.
Doktorsku disertaciju "Postmoderna interpretacija interdisciplinarnih teorija i prakse ruske i sovjetske avangarde 1910 – 1932. godine", odbranila je 2006. godine, mentor – dr Miodrag Šuvaković.
Tokom studija, usavršavala se u Rusiji i Italiji.  Sa svojim radovima, po pozivu, učestvovala je na brojnim međunarodnim i domaćim skupovima


Dr Jerko Denegri je izneo interesantnu priču o samom poznanstvu sa autorkom, i kako ju je upoznao kroz njenu prvu knjigu“Paradigme ruske avangardne i postmoderne umetnosti“, gde je bio impresioniran njenom mladošću i zrelošću njenih reči. Nakon susreta zaključio je da je Amra Latifić mnogo više od glumice.

On iznosi da u ovoj knizi nije samo reč o glumi kakvu poznajemo u pozorištu, filmu, serijama-gde glumac tumači lik, osobu. Ovde se radi o tipu glume koji je eksperimentalan, pogotovo u našoj sredini.

“To nisu bile različite uloge, bilo je više Amri” prisjeća se dr Miško Šuvaković Amrinih uloga. Kao mentor upoznao ju je kao studentkinju, glumicu, pisca, predavača. Svaka Amra igrala je sasvim drugačiju ulogu. Jednako ga je impresionirala Amra kao pisac prve knjige i Amra iz “Performativnog artekosmizma”-“Ni dan danas ne znam ko je ona.”, kaže Šuvaković. 

Amrino delo “Ideja o glumi:performativni artekosmizam” Milan Vlajčić posmatra kao sintezu dugotrajnog rada, kao dokaz jedne spisateljske I intelektualne strogosti. Ući u ovu oblast znači usresrediti se na nešto što nije obrađeno dovoljno. Kao i da knjiga ove vrste ima zaista u malom broju.

Skup se završio autorkinom zahvalnicom i gromoglasnim aplauzom. Publika je bila sve samo ne ravnodušna prema ovom delu. 



петак, 16. децембар 2011.

Lična karta - Gordana Nikić

 
Gordana Nikić
predavačica  na Fakultetu za medije i komunikacije

datum rođenja: 10. 01. 1964.
mesto rođenja: Gornji Milanovac
horoskopski znak: jarac
status veze: u braku
obrazovanje: doktorat iz Razvojne psihologije,  internacionalna licenca za KBT, Institut Albert Elis, Njujork
karijera: predavačica na FMK, na smeru Socijalni rad
hobi: psihologija partnerskih odnosa (za više informacija pogledajte moj blog)
u slobodno vreme: pišem, šetam, plivam, boravim na suncu, sa prijateljima, ukućanima ili sam u savetovalištu
volim da slušam: zvuke prirode
najčešće gledam: filmove, ali još više lica ljudi, decu,  različite predele...
omiljena destinacija: Jukatan-Meksiko
uzor: samoostvareni ljudi
neostvarena želja: nemam


" Kreativne žene-inovacije iz Švedske"


Pripremila: Marija Petrović

Muzej nauke i tehnike u saradnji sa Ambasadom Švedske prikazao je izložbu "Kreativne žene-inovacije iz Švedske" sa željom da istakne primere žena koje su uspele da razviju i ostvare svoje izume. 


Izložba ima za cilj da pokaže vrednost žene u društvu i da da prostora njihovom radu i idejama.
Izložena su 43 savremena izuma žena iz najrazličitijih sfera interesovanja, među kojima najmlađa inovatorka ima samo 15 godina, a najstarija 67.
U pratećem programu u saradnji sa Tehničkom školom " Drvo art" u Muzeju su organizovane radionice edukativnog sadržaja za decu uzrasta od 12 do 18 godina.
Radionice su prvobitno održavane sredom i petkom u terminima od 11.00-13.00h i 14.00-16.00h, ali zbog velike zainteresovanosti i posećenosti termini su prošireni i na utorak i petak. Do sada izložbu je pogledalo preko 1000 osnovaca i srednjoškolaca iz Srbije.

Deo izložbe posvećen je i kreativnim ženama Srbije koje su predstavljene inovacijama članica Saveza pronalazača Beograda i studentkinja Odseka za industrijski dizajn Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.


Stručno vođenje kroz izložbu organizuje se ponedeljkom od  17.30 do 18.00
a ostalim danima u terminima od 13.00 do 14.00 i  od 18.00 do 19.00

Izložba je otvorena 10. oktobra i trajaće do kraja decembra 2011.
godine.





Muzika nam je sve!

Pripremila: Marija Milićević


Sedim u kafeu Narodnog pozorišta i sa nestrpljenjem očekujem pobednike demo festivala “Tvoj zvuk”,  koji se održao u Božidarcu, Ljubičice. Pojavila su se dvojica mladića, Vuk i Petar,  sa svojim instrumentima. Naručili smo piće i počeli neobavezan razgovor.

MC: Kako je bend nastao?
Vuk: Pa, mi smo zapravo rodjena braća. Celog života se bavimo muzikom pa je formiranje benda bio logičan korak. Ja sviram kontrabas, a Petar trubu. Naći ljude koji su sličnih razmišljanja kao mi i koji bi hteli da rade ono što mi radimo je bilo malo teže posebno zato što se radi o duvačkom bendu. Najveći problem, koji je ujedno i trenutni, je bubnjar. Mnogo smo ih promenili, a trenutno ga ni nemamo. Tako da, ako znate nekog ko bi nam odgovaro neka se slobodno javi. (smeh).

MC: Pokušaćemo sve. Kako biste opisali svoju muziku i koju poruku šaljete, da li je to mir i ljubav ili nešto drugačije?
Petar: To bi bio neki spoj klasične muzike i rokenrola. Doduše, ranije smo svirali samo bluz, ali to nam je posle odredjenog vremena dosadilo, jer smo hteli da ponudimo nešto novo.
  Vuk: Što se poruke tiče, nije to nešto na šta smo obraćali previše paznje, mislimo da je dovoljno da to što radimo jako volimo i da se ta naša energija prenosi i na publiku.


MC: Energija vas je održala. A kako je došlo do toga da se prijavite na takmičenje i da li ste očekivali pobedu?
Vuk: Pošto smo članovi omladinske Beogradske filharmonije, dobili smo poziv za učešće u poslednjem trenutku. Mi smo samo došli, odsvirali svoje i ispostavilo se da je Srbiji potrebno nešto novo i zbog te naše originalnosti smo i odneli pobedu. Na finalnoj večeri smo, pored jedne naše autorske pesme, iz zezanja, da vidimo kako će publika reagovati, odsvirali improvizovanu pesmu “Makijato”. Za tu pesmu čak i mi mislimo da je loša, ali eto publici se i to svidelo, što dokazuje da nije baš najobjektivnije slušala.

MC: Bitno je da vas je publika prihvatila. Nego spomenuo si Beogradsku filharmoniju, koliko je ona bitna u vašim životima?
Petar: Jako nam je bitno to što smo deo Beogradske filharmonije. Ona nam je omogućila putovanja u inostranstvo, na primer za Novu Godinu ćemo svirati u Berlinu, po drugi put. S obzirom das mo obojica završili i osnovnu i srednju muzičku školu, drago nam je što smo dobili priliku da usavršavamo svoje znanje baš u Beogradskoj filhramoniji.

MC: Znači za Novu Godinu spojili ste zadovoljstvo i posao. Pošto ste u muzičkim vodama celog života, kakvi su vaši planovi za budućnost?
Vuk: Pa da, muzika nam je sve i zato aktivno radimo na tome da konačno sredimo svoj studio. To će nam zasigurno znatno olakšati snimanje pesama. To nam je najveći cilj za sada, a pored toga planiramo i nudistički koncert.

MC: Nudistički koncert?
Petar: Da, da, marketing je sastavni deo onoga što mi radimo. I, naravno, svi ste pozvani. (smeh).

s leva: Vuk i Petar